Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

14

чито за Проклетије или тако зване Североарбанске Алпе. Ове су области више од пола столећа биле неприступачне за странце; поред драгоцених допуна својих ранијих испитивања, Цвијић сада износи нове доказе о знатном распрострањењу некадање глацијације. Трагове глацијације констатује не само у Проклетијама, већ иу суседним високим- планинским областима Црне Горе. Уз то предузима и организује детаљно антропогеографско и етнографско испитивање ових, за науку дотле неприступачних области. За кратко време од ослобођења ових земаља па до Светскога Рата, Цвијић и његова школа извршују тако много за испитивање ових крајева. Ови радови, створени за тако кратко време, важе као најсјајнији докуменат духовног рада, какав није показала можда ни једна научна школа, створена око једногидејног вође.

За све су ово најбољи доказ публикације Српске Академије Наука и „Гласник Географског Друштва“.

Светски Рат је одвео Цвијића другим циљевима. Он и његова госпођа неуморни су у свима задацима, које је то страшно доба поставило пред српске родољубе. Већ у почетку 1915. г. Цвијић организује са енглеским пријатељима словенства помоћну политичку материјалну акцију у Лондону. Када је у јесен 1915. г. војска централних сила, помоћу Бугара, све више и више ломила херојски отпор српскога народа, Швијић је додељен генералу Сарају у Солуну као научни саветник. До Солуна је дошао тешким путем из Ниша преко Старе Србије и западне Македоније, где су се остаци српске војске и комита бранили од бугарских напада. Кад се увидело да за извесно време савезничка војска у Солуну не може предузимати офанзиву, Цвијићева улога код генерала Сараја постала је беспредметна. Отпутовао је са својом госпођом за Швајцарску (у Мепџсћаге!), где је провео највећи део 1916 год. припремајући научна обавештења о јужнословенским циљевима. Овде је издао и познато дело Опцезнопз ђаапдпџез.