Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

24

Цвијић, 1 тако и већина његових сарадника одрасла је у средини која им је омогућила да могу веома дуоско проникнути у народну душу.

Схватање и разумевање психичких особина народа било је Цвијићевој школи лако, јер су готово сви антропогеографски испитивачи били у стању да дубоко продру у душевне и социалне појаве свога народа. Научним радницима, отуђеним много од села, био би приступ за те циљеве знатно отежан.

Цвијићева антропогеографска метода прилагођена је до највеће мере средини, у којој се врше испитивања. У томе је њена јака страна. С тога су резултати испитивања, која је он организовао, врло богати и нови, а највише у погледу духовних особина народних.

_ Већ у својој уводној студији о антропогеографским проблемима Балканског Полуострва Цвијић даје врло важна упуства, по којима треба предузети испитивања. Нарочито наглашује испитивања социалне организације и различне народне етике. Та социална организација и етика не подударају се са етичким или конфесионалним целинама. То дубоко и детаљно карактерисање Цвијић даје зналачки у своме чланку о културним зонама Балканскога Полуострва. Он представља веома значајан прилог за напредак антропогеографских испитивања уопште. Мора се жалити што једно дело, тако ново и свеже, као што су „Антропогеографски Проблеми,“ није пре рата издато на коме од светских језика. Због тога су, једном делу научне публике могли изгледати добри врло површни радови аустро-немачких ратних испитивача о нашим српским земљама, које је била заузела војска централних сила.

Најоригиналнији део Цвијићевих испитивања у тој научној области јесте испитивање миграција и промена које су услед тога код становништва настале. Та метанастазичка кретања код Јужних Словена констатује Цвијић са великом прецизношћу. Још приликом првих својих екскурзија, Цвијић је запазио како су код ста-

пса врати не