Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

31

били од малог значаја појави који стварају нове ерозионе циклусе. Услед недостатка ових нових циклуса,

_ стварали су се зрелији облици, и није се реметило

развиће једне велике географске целине. Вулканизам је мало утицао на рељеф Полуострва. Он се јавља само у неколико мањих области за време Терцијера. Ледено: доба, по своме утицају на пластику, ограничено је на високе планинске области. Дејство глациалног рада, удружено са радом текућих вода и карсним процесима, изражено је тако, да су ове области веома погодне за геоморфолошка испитивања. Цвијић и његова школа износе много драгоцених запажаја о односима између разних ерозионих сила. Његова испитивања о кањонима карсних области, о карсним глечерима, о распрострањењу флувиоглациалних тераса, и о њиховој вези са најмлађим тектонским покретима, нарочито епиргогенетским, показују у како су знатној мери на Балканском. . Полуострву удружени облици стварани разним ерозионим силама. Изузимајући еолске творевине и младе вулканске форме, овде су у згодној мари заступљене све групе морфолошких циклуса, Њихова узајамна веза и зависност од висине ерозионог базиса може се далеко у прошлост пратити. Цвијић је испитао рељеф. Балканског Полуострва и решио његове проблеме на савршен начин. Тиме је можда престигао сва досадашња: испитивања земљине површине.

За антропогеографско и етнографско познавање Балканског Полуострва Цвијић је дао такође радове од капиталног значаја. Интимним додиром био је у стању да проникне у душу најразноврснијих слојева балканског становништва. То је становништво непри-

_ступачно и тајанствено за западне испитиваче, који

нису познавали његов језик и обичаје. Цвијићева запажања и напомене, изнете 1902. г. у Антропогеотрафскил проблемима Балканског Полуострва, дубље су и од веће вредности но све остало што је до тога доба било написано о етнографским приликама Балканског