Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

32

Полуострва. Услед верских, племенских и језичних разлика, страни испитквачи нису могли продрети у суштину ствари и тачно решити етнографска питања, чак и кад испитивачи нису били политички заинтересовани. Цвијићу припада заслуга што је изнашао путеве и начине за дубље познавање културних и психичких појасева, створених на Балкану. |

Резултати испитивања о насељима српског, а сада и јужнословенског народа, врло су потпуни. Према овим радовима, који се баве испитивањем јужнословенског народа, врло су оскудни радови који говоре о осталим балканским народима. У Антропогеорафским проблемима Балканског Полуострва та разлика још није тако изражена. Тада још нису била извршена подробна испитивања према Цвијићевим упуствима. Цвијић је израдио ту своју чувену студију обраћајући подједнаку пажњу на све народе и културне зоне балканске. Резултати детаљних испитивања јужнословенског народа врло су велики. То се осећа иу Цвијићевим великим и новим синтетичним делима. У њима Цвијић са много више дубине и детаља расправља о проблемима свога народа. Осталим балканским народима мање се бави, јер не располаже онако богатим материалом и подацима. Резултати артропогеографских испитивања дају Цвијићу пуно право да знатно даље помери северну и северозападну границу Балканског Полуострва. Међу јужнословенским становништвом, које је допрло до словеначке и панонске равнице, многи воде порекло из области јужно од Саве и Дунава. Његове етнографске, а нарочито психичке особине, чине га још увек саставним делом целине чије су се основне особине развиле на Балкану. У исто време, испитивања ових области богате у знатној мери вредност Цвијићевих антропогеографских радова. Јер су у тим областима највише изражени утицаји западне цивилизације у разним облицима. Интересантно је пратити утицај Немаца и разне друге

пи

питу =