Јован Цвијић : са резимеом на енглеском и библиографијом радова Јована Цвијића

Уволд.

Цвијићева шездесетогодишњица пружа прилику чехословачком научном свету, да достојно прослави једнога од највећих словенских научника. Научни значај Цвијићев код нас је већ одавно схваћен. Чешка научна пруштва, нарочито Карлов Университет у Прагу, признали су са своје стране његове заслуге, како су најбоље могли.

Јован Цвијић је почасни доктор нашег Университета. С тога се у издањима овога факултета“ може појавити студија, у којој би се покушало истаћи Цвијићев значај за науку, словенство и његов народ.

Материјал за ову студију прикупљао сам у разним приликама већ од дужег времена. Први пут сам тај материјал изнео у целини на предавањима која су била намењена јужнословенским студентима, и која је 1919. године била приредила Јужнословенска Комисија Чехословачке Канцеларије за странце. Приликом Првог Конгреса Словенских Географа и Етнографа, држаног у Прагу 1924. године, написао сам међу осталим чланцима о Цвијићу и биографски увод за 54. свеску библиотеке „Земља и људи“. У тој свесци, под насловом „Балканска Питања“, објављени су у преводу неколики Цвијићеви популарни чланци. Ову је збирку приредио проф. Вацлав Хроник, изабравши поједине чланке из Цвијићевих књига „Говори и Чланци“. Тај је биографски

# Ова је студија изишла као 46. свеска у збирци „Зрзу уудамапе рнгодоусбдескои такикоџ Капоуу. штуегз ћу“.

Јован Цвијић р 1