Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

- – > р – Т 15 5

Ако су српски солунски војници били само "рођачки гости у хрватском Загребу, а не ослободиоци, чак и хрватског Приморја, онда, зашто им г. Радић није то одмах домаћинско — јуначки казао.

па макар за шренушак морао и на зрак изаћи из

ондашње му мишије резерве!...... Или мисли г-н Радић и његови „суверени“ Хрвати, да ће се: Срби довека покоравати судби онога легендарног јунака свог, за кога је класична им песма народна казала, па га достојно и осветила, баш овим и оваким потезом својим: . 1 Док требаше љути бојак бити Ђе с' јуначе, Краљевићу Марко!

А кад треба благо дијелити "Онда — Од куда си, незнана делијо 2

Још нешто у исти споменик г-ну Радићу, 4" сада и „Хрвашском Блоку“,.

Дакле, кад се они праве тако мудро-невешти, мудро -и неми и слепи, пред оном талијанском на_пашћу, која им је чак и после закљученог Примирја и Версајског Мира у кућу грунула, и-у лицу једног Данунција више од године дана песницу пркосно показивала, мисле ли они збиља, да никакве опасности није било, чак и после закљученог при-_ мирја са Нарољијевом Маџарском, опасности. од оружаног · поврашка Маџара у „лијепи“ · Загреб Хрватски 2 2 Памте ли они колику је, али не само отпорно - дефанзивну, него и насршљиво - офанзивну снагу показала и сама Санкилошска Маџарија једног Беле Кунаг2 О знатно јачој, јер читавијој, Маџарској Карољијевој и да неговорим, зар. су заборавила та силна господа загребачка онај крупан историјски факт: да су и они други, са црвеног коца и конопца покупљени нуновци тукли једну Чешку и Чехословачку 2 као и да је мало фа- |