Јужна Србија — Вардарска Бановина, стр. 34

32

Чини ти се на један мах да си одасвуд ограђен високим планинским зидовима и да немаш ниоткуда излаза. По тим планинама, које са свих страна окружују језеро, радо ти се ипак заустави око, јер су оне разнолике; час голе, а час шумовите; час су као усправне зидине којима је као вештачком. руком ограђено језеро, а час се постепено и благо спуштају у ниске, питомим виноградима покривене долине, које су лепим селима окићене.

Од планина, које окружују језеро, Галичица премаша висином све остале. Под њеним је највишим врхом дубоко језеро, за које веле да је толико дубоко колико је планина на том месту висока. Галичница је дуго покривена снегом, а на њој има и много шуме, из које се извози грађа. Она се највећим делом спушта непосредно у језеро, једва погдегде оставља стазу само између обале и свога подножја. Подножје јој је кршевито и заломљено у силне стене, које су или покривене водом или вире из ње. ;

Галичница је и дивља и питома, и страховита и величанствена. С њених се плећа, нарочито за бурне кише, сурвају погдекад големи каменови и стене у језеро, а уз голему хуку таласи се заклапају над стеном. Уз зидине, које Галичица спушта у језеро, кад настану буре, пењу се и сикћу таласи, разбијају се и пенуше, па ти се чини баш као да се на језеру бура зато и подигла да води борбу с Галичицом. А Галичица увек као победилац и даље остаје мирна на своме месту и пружа своје ноге таласима двају језера да их побеђени љубе и перу.

ЛОВ ЈЕГУЉА У СТРУГИ — Р. Рогић —

По језеру пао први сутон. Чамац са рибарима газио је ка „дримским устима", ка Струги. Улази чамац у Црни