Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)
Пн ~
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА. 19
у овој долини на Пчињи прва привремена станица, од које су трагови до скора постојали.
Као што ћемо видети, неки крајеви ове области прилично су богати и другим водама: вировима II барама. У овој области нема језера, а има сачува= них народних предања по којима је некада и ових било. Тако, и сада се указује на Суво Језеро, које је пресушило; затим на Језершите код Липовића близу Никуљана; Карпинско Језеро п Глава-Никуљане, „запушено“ језеро. Исто тако има доста предања и о подземним водама које, кад би пробиле на површину
земље, потопиле би „сав вилајет“ — хоће рећи Кумановеку Казу; о подземним водоводима и др. — По
предањима, чесма у манастиру Матејчи, на врху Матејачке Планине, везана је подземним каналима чунковима — са Овчим Пољем, а Кумановека Врућа Вода са Окопљанском бањом Катлановом, итд. У предањима, о старинама у овој области играју улогу вода, гуске и друге животиње (види одељ. У).
а) „Језера“. (уво Језеро. Ово језеро лежи у атару села Белановца, у врху Карадага. Ту је, према ·-народном предању, било језеро у Старо српско време и онда је и пресушило.!“ По причању — ми ово језеро
18 У овом је Сувом Језеру, према предању, живео у поменутом времену један водни ован и један водни бик. У то је време Куманово било код Куманичева, до садашњег села Младога Нагоричина, а око чуке Зебарника.
После дугих бораба изме ђу Турака п Срба због Куманова, Срби су се од тога града повукли код данашњег Сувог Језера, ту побили своју заставу и улогорили се, Турци пошли за Србима у потеру и дошли до Сувога, Језера. Приметивши. Турци, на Сувом Језеру српску заставу, застали пи сами се улогорили. Ту су Орби мало времена логоровали па напустили околину С. Језера а оставили побивену заставу. Турци то нису знали и даље су остали у логору пред (0. Језером. Тако су логоровали три године док им једнога дана овчар, који је у околини (. Језера чувао своја стада, није јавио да су Срби давно и давно отишли од (0. Језера. Турци нису најпре поверовали овчару, али кад их је овај животом својим уверавао да говори истину, поверују му и пођу Сувом Језеру, и увере се да тамо ништа више нема сем заставе и једне мешине вина. Тада Турци награде овчара новцем — све само влато — пи даду му у својину сву пашу око (0. Језера. Овчар је онда извртео један леп штап и у њему наслагао златне паре које је добио од Турака, и нико то није знао.
После неколико дана примети овчар где из Сувог Језера излази један ован п забада се са овновима из његова стада, и кад га ови погну он бежи у Суво Језеро, Једнога дана баци се овчар оним својим штапом, и штап му, случајно, пропаде у О. Ј. После некога времена навратио се овај овчар
о:
ам 5
а e
ава гаса за ај за
i
пер иста ONE" 22 PANA ARATIA, RUMS IAA BY A