Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)
ју
26 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.
дил, чим се подигне железничка пруга, стопити опет у један правац. Тада ће се опет два знатна балканска железничка пута укрштавати у овој области.
Главни, сада, путови у овој области ови су:
1. Пут Куманово—Врање, „Врањски Пут.“
: Куманово— Скопље, „Скопски Шуг.“ Куманово— Крива Паланка, .„Паланачки Пут.“ Куманово— Гњилане, „Гилански Пут.“ Куманово—Кратово, „Кратовски Пут.“ Куманово Штип, „Штипски Пут“ п Куманово— Велес, „Велешки Шу.“
x
п
MO OIR OSI
1. Врањски Пу. Овај пут иде из Куманова, Кумановскопрешевском удољином — долином Којнарске Реке, готово: упоредо са железничким путем Куманово— Врање. Он излави из Куманова заједно са Паланачким Путем, од овога се двоји пред Аумановским Каљиштем (остатци тврђаве) Ir иде левом страном Којнарске Реке, на неколико минути изнад њезине речне долине. До 1865 године, до Мидхат-пашинога времена, овај је пут ударао пз Куманова преко АКумановског Оредорека, преко атара села Режсановца п Доњега Којнара. Испод овога села прелазио је Којнарску Реку и пзлавио на правац којим сада иде Врањескп Пут. У Мидхат пашипно време грађени су у Европској Турској „царски путови“ — друмови. Тада је п овај пут премештен из Режановскога и Којнарскога поља на залеђе Нагоричке Заравни и насипа. — По причању старих људи премештањем правца овога пута на садашњи узвишен терен, хтело се избећи насипање смолничавог поља у Доњем Којнару и Режановцу и гажење реке. Овај пут иде, даље, кроз село Табановце. У том селу, до грађења железничког пута, постојао је Хан (Табановачки хан). Пза Табановских Шума овај је пут улазио у Прешевску Казу (од 1878 год... И ту се налазио један хан.
И ако је овај пут био царски друм, он ни пре 1886 године није био како ваља насппан.
А откако је саграђена железничка пруга, пут је овај сасвим запуштен п у слабом је саобраћају.
Из Куманова у Врањске пределе ишло сеп другим путовима. Ишло се пз Куманова преко Нагоричке Заравни садањим Паланачким Путем, на Старо Нагоричино, на Пчињу п на Манастир Прохора Пчињског и даље. Илп би се од Старога Нагоричина ударало Балом на села Алегуњу п Челопек, па ув Свињиику Реку п даље, излавило на Клениће пи ишло у Врање. '
Овај је пут пре развића града Куманова п пре гра-
чу др