Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

DD =

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА

ђења царских друмова у оним странама био врло жив. На овај је пут излазио и Штипски Пуш који ћемо мало ниже описати. Овим се путем ишло у Солуп и друге јужне крајеве Полуострва. Овим су путем врвели многи и велики каравани, и ишла готово сва трговина. Овим путем прошао је и Јеротије Рачанин, године 1704. Од овога путника имамо ближе означене тачке преко којих је овај пут водио. Путем преко Била ишли су само трговци, и то кад би се умножиле харамије на друмовима између Куманова и Врања. У првој половини ХТХ века и све до последњих СОрпскотурских ратова (1876—1878 године) многе су харамије поседале главне друмове између Куманова и Врања, с тога се бежало од друмова и ишло једним правцем овога пута — Билом. i

2. Скопски Пут. Пут који из Куманова иде у Скопље наставак је Врањскога Пута. Овај пут иде из Куманова преко развођа Кумановске (Опајске) и Аџарларске Реке и улазиу Окопљанску Каву код села Рамановца и преко Узунџове (Дуге Њиве) иде у Скопље.

Кроз Кумановску Област иде и овај пут готово упоредо са железничком пругом. И оп је од 1865 године насипан као царски друм.

Из Куманова у Окопље иде се још и Скопском Џадом (nom. Окопско Џаде). Овај пут уцара из Куманова на села: Бедшње, „Литково пи Ошљу, им из атара овога села улази у СОкопљанску Казу. По причању, овај је пут некада био у живом саобраћају, а многи иду њиме и данашњи дан.

Кроз ову област је у прошлим вековима, из Скопља за источне крајеве, ишао други један пут. То је било док још Куманово није постало дентар за трговину. Тај је пут удаpao om Скопља на село Мојинце (Окопљанско), на село Доброшане (Кумановско), Страцин, (Кратовско) п ишао даље на Криворечку Паланку, Ћустендил и даље. Или је са Нагоричке Заравни скретао на Царски Пут, који је водио из Куманова. за Кратово. Џут за Криворечку Паланку, кроз Кумановеску Област, ударао је од села Доброшана преко Кумановске Реке, затим између села Пројевца, испод Куманова и Шупљег Камена излазио wa југоисточну страну Нагоричке заравни код Дургутова Кладанца. Ту се укрштавао са Царским Путем који је ишао из Куманова за Кратово и даље. Одатле је овај пут ишао на Пчињу више саставе њезине са Кривом Реком, газио Пчињу и излазио на села Стрезовце пи Облавце, п ту се спајао са данашњим Паланачким Путем.

Изгледа да је овим путем прошао 1502 год. Фр. Петанмчић, познати путник. Он у своме путопису неспомиње Куманово ни као село, већ од Скопља стиже на Жеглитовско Поље и Конопницу. — „Одатае (од Окопља) идатајисћ