Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 29
љишта п удара на село Младо Нагоричино. Одатле силази
на реку Пчињу, коју код чифлика Војника== прелази преко:
моста и излази на село Страцин“=, на међи Криво Паланачке и Кратовске Казе.
Овај пут је најбољи у Кумановској Области. Најсолидније је саграђен и насипан. И он је насипан шесдесетих година. Њиме се стиже из Куманова у Криворечку Паланку пи обратно за 12 до 14 сати.
Овај је пут овим правцем ишао откако је скочио зпачај граду Куманову. Напред смо споменулп да је њиме прошао, 1706 године Марин Кабога. Пре ХУШ века, док је Куманово још било незнатно село, пут за Криворечку Паланку није ударао на Куманово, али увек преко Нагоричке Заравни.
Из живота Краља Стефана Дечанског видимо да је овај Краљ године 1330, кад је пошао ка Ћустендилу да заустави бугарску и грчку војску које су биле пошле на Србију дошао с војском па Нагоричку Зараван п одатле, данашњим Паланачким Путем, преко дапашње Криворечке Паланке, отишао на Велбуждско Поље. — АЕ Данило прича о томе овако: „| ндм (Краљ Стефан Дечански) с кон сконмн прннде ка. монлстирфњ свон књ скетомок моутеннкох христокох Георкгио МИлгориукскомом... Илкожде но 6њ скетомоу отњуоу Нолкимоу соуфемом књ СлрхивдаHOT MOMXBBOV ТВОРЕ Прншњаћ 6 гробој ТЕЛЛ јего, но сћ Вврсемни кластелн демлме срљбвекмје 0 помоши јемоу.“ ==
Из бележака Мијајла Константиновића видимо да је Султан Мехмед Освајач 1454 године дошао с војском на Нагоричку Зараван, ту логоровао и одатле отпшао у Прешевску Моравицу“> Султан је још пре и онда ишао Паланачким Путем и морао је држати у шаху српску војску која је те године бранила Поморавље. 5
Из „Рукописне Кронике из почешка ХУЛТ вијека“ -б видимо, да је овим путем пролазио и Султан Мехмед Џ Освајач. Оп је 1463 године овуда прошао из Цариграда за Босну. У поменутој Кроници стоји о томе: Mn. a = гол. (6971) прими цлрњ мехмедћ HBCOV посив н доходи оу млидстирњ слрлидапофњ пл Кривон рвућ.“
2? Ami Boućč (La Turquie d' Europe 1 581) погрешно је називао овај чифлик Утила. Тако га многи, још и сада погрешно, називају у књигама, и на картама.
23 Исти писац на поменутом месту и Страцин иогрешно назива Stvrajin—Han de Strajin.
А Христаки Дупничанин (према цитату Иордана Иванова СОверна Македониал 152) у своме опису путова (Писменикљ обшеполезенђ, вљ Вђлградђ 1885) забележио је овај хан као СОтрашен стан.
4
У]
Животи Краљева и Архиепископа Српских. Београд 1878. стр. 181 5 Гласник Срп. Уч. Друштва ХУШ стр. 115, 116. 5 Glasnik Zemaljskopg тилеја 1894. стр. 461.
ка
|]