Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

30 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

На Паланачки (и цариградски) пут на Нагоричкој Заравни излазили су у прошлим вековима п путови, који су из Јадранског Приморја ишли за Цариград и Исток и то од Косова преко данашњега Гњилана, о чему ће бити мало ниже више речено. -

4. Гилански Пут. Овај пут иде, сада, из Куманова поред села Бедиња, „Лопата, Режатовца п Слупчана п даље на села Извор ч Белановце. Више села Белановца пут прелази венац Карадага и улази у Гњиланску Област.

___Овим се путем тешко путује. Није насипан ни колик) остали обични путови по Косовском Вилајету. И он је грађен шесдесетих година, а датира откако се почела водити тртовина између Куманова и Гњилана. Овај је пут, при свем том што је био угрожен Арнаутима, био врло жив док је Гњилане стајало с Кумановом у живљем трговачком саобраћају. А тај је трговачки саобраћај знатно ослабео откако су Турци, после Ратова 1876 и 1877—1878 године, место Врања, створили нове центре у Морави и Моравици — Бујановце п Прешево, и откако је саграђен пут Гњилане—Феризовић.

Пут је овај доста изгубио своју важност и откако је саграђеп железнички пут Окопље— Куманово. — Сад се пз Гњиланских п даљих северозападних страна иде у Куманово железницом од Феризовића и Приштине.

Овим путем стиже се из Кумаова у Гњилане за 10 сати.

Стари пут, који је преко садашње Гњиланске Области водио у Кумановске крајеве и даље на Исгок није пролавио овим садашњим правцем на Куманово, већ је ударао на Нагоричку Зараван, и одатле ишао већ описаним путовима на исток.

Из сумарнога прегледа путова, који су са Нагоричке Заравни водили у данашњу Гњиланску Област, пут је тај у Оредним Вековима водио овим правцем:

Од Нагоричке Заравни на Рујан, па на мали благи огранак Табановске Шуме, где пресеца пут Врање—Куманово, па на село Миратовце м Лојане. Одатле се пео на Островичка брда п ударао на село Островицу (Прешевско). Одатле је ударао на села „Тепеницу, Грнчаре п- Врбовац према селу Могмли. Ту је пресецао реку Мораву и ударао на село Шошеерање п Слатину, према Мирослају „уста од Косова,“ и преко „Кеговачке планине стизао у Косово. i

Одпутника Курипешића сазнајемо да је други некакав пут из Кумановеких у Гњиланске крајеве водио преко Прешева.

Из записа из почетка ХУП века: „Да се хил (10) коплун улрнгрлдеки : бипиххлр, Дмнтрокиух, Квунтрњић, Притил, Пхемлињ, Стрлунињ, Нгридере Тиостендил,,,“7" такође се види да је један од

27 Стојановић Љуо. Затиси 1 178. Пасљтињ је данашње село Па сјане, сат п по — два источно од Гњилана. На Аустријској генералштабној Карти стоји Разгјата.