Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА : 31

главних путова с Косовеких предела ударао преко Нагоричке Заравни у овој области.

Данас се не иде више ни једним од ових путова; онп служе само за локалне потребе. Много је било отежапо путовање овим путовима и од Арнаута. Ови су се до почетка XIX века већ били спустили на сам пут Куманово— Врање, а местимице били су га и прешли.

По причању старих људи, са Нагоричке Заравни ишло се у прошлим вековима пи на село Матејчу, и излазпло се на Султшан-Муралпово Џаде, које је ишло билом Скопљанске и Гњиланске Црне Горе и излазило у Косовске крајеве. Многи причају да је Мурат 1389 год. овим путем отишао на Косово.

Као што ћемо видети (књ. II} и пут који је кроз Прешевску Моравицу водио на Мораву и преко Кончуља (данашњим путем Врање—Гњилане) водио је, кад се из Цариграда и обратно долази, кроз данашњу Кумановску Област, п.то преко Нагоричке заравни.

5. Штипски Пуш. Овај пут води, сада, из Куманова долином Кумановске Реке, преко Пчиње и кроз Градишку „Ju на Овче Поље. На Овчем Пољу, код села Орла на граници ове области, пут се овај двоји и један иде за Штип, а други за Валес.: Овај је пуг најравнији од свих путова у Кумановској Области. — И ако није насипан као другп друмови, по њему се лако путује. Њиме се из Куманова у Штип стиже за 10, а у Велес за 12 сати.

Овај је пут до пре 30 година био много живљи. Онда се из Штипа доносила израђена роба у Куманово и ту се продавала. А и периферни крајеви ове казе (Овче Поље) одлазили су ранијих година на пазар у Велес.

Овај је пут много ослабео откако је саграђена железничка пруга Окопље—Солун и Врање—Куманово— Скопље.

На овај пут у овој области, све до седамдесетих година прошлога столећа, излазио је Солунски Пуш, који је водио из Моравске долине у Солун. И тај је пут познат под именом Штипеки Пут им није ударао на Куманово него ишао правцем који смо мало пре описали, па Нагоричку Зараван и одатле на Пчињу, и излазио на данашњи Штипски Пут у овој кази.

Док није Куманово до половине прошлога века одскочило својим трговачким значајем п постало центар ове области, дотле је овим путем ишла сва трговина из Оолуна па Ниш и Београд и обратно. И данас има живих људи који

28 Јов, Хаџи-Васиљевића, „Браство“ књ. У стр. 188,: Ов, Томића, Окопска Црна Гора Стр. 419.