Људи из наше улице

32

Гледајући кожну торбу спуштену на траву, цуксфирер се замисли, а онда прошапта: Пази, момче ... Што кажеш за законе, то ће и цуксфирер потврдити. Али, ту он мало повиси глас ћесар је мудар као Соломон. Није он крив што законе пишу правници, а не ми финанси. Његов је гласбио нервозан и набусит, са призвуком неке охолости, својсгвене аустријским људима од власти. Поново се све утишало. Зрикавци су пјевали о љету, а финанси се узајамно опомињали да што тише причају. Јашући на самарима мазга, у то вријеме враћале су се сељанке са которског пазара. постојала је опасност да их не примијете. Жене су разговарале о пазару, свадбама, покајањима, суђењима, шверцовашу и љетини. Кад минуше, финансима лакну. Били су срећни што су све чули, а остали неопажени. Зеко, данас си обрао бостаљ! рече цуксфирер кад се одмакоше жене. Међа је зрачила топлоту планинског подножја. Млађи финанс помоли главу изнад међе и поново промумла: Нема га. Ћути. Чекамо га већ мјесец дана. Знаш и сам да је Зеко био у Скадру за дуван. Сад he он доћи. Дуван продаје у Боки. Мирчани су као Млечани, знају трговати. Он мисли: „Лако се Швабо вара”. Али, ја сам стари шпицлов. .. Данас је Зеко наш, куне.м ти се. Њему су сати одбројани. Ја ћу за то добити награду, а ти ћеш за каплара. За то се вриједи пећи на овој жеравици светог Илије. Док су финанси под међом сасвим тихо разговарали, оне жене које су се враћале са пазара сретоше код врела на Пипољевцу плећатог и хитрог момка Зека, одважног, окретног шверцера, каквога су ова планинска села ријетко кад родила. Био је весео и јсдва примјетно задихан, више од стрепње да се не сретне са финансима, него од умора.