Људи из наше улице

69

Истина? са чуђењем he сељак. Овдје сам најтањи рече Јоле Американац показујући руком грло па режи ако те лажем. Из кафане „Ловчев рог” лијепо се видјело како по најближим њивама око града сељаци окопавају кукуруз. Мотике су се сјале на сунцу. Значи настави Јоле Американац једног дана ме фармер позвао на чашћење. Ти можда не знаш да су фармери највећи чобани свијета.. . Устао сам рано. Бојим се ту hy те слагати, у шест или шест сати и један минут пођем ја код фармера. То је било дана 11 марта 1910 године. Мислим ја доручак he бити по једно јаје, мало џигерице и шоља киселог млијека. Ада но? још погача врућег леба дочека сељак. Чекај није то као код нас. Не једу они као ми. Око десет сати и седам или осам минута зове мене фармер у салон. Али, какв салон? Немамо ми дрва за такав намјештај. Дакле, тако ти је у Америку, донесе од испред мене троножац и једну празну бачву. Чудим се ја. Питам га: „Што ово значи”, а он мени:: „Чекај да попијемо по млијеко. „Значи, није то ни изговорио кад ли три жене носе врело млијеко у три велике канте. „Сипај, сер Јоле,” вели фармер. Ја не знам што му то значи и гледам што он ради. Лијепо се прекрстих, а он без крста сипље млијеко у ону бачвицу. Значи, код њих је шоља као код нас бачва. То ти је богат народ ... Копачи кукуруза посиједали на обрве њива, одмарају се и пјевају. Видиш лудог народа. Зашто пјевају? У Америку нико не пјева без радија и грамофона, а овдје свак запјева као будала, боља је прича него пјесма ... Значи, почнемо пити млијеко. Фармер брзо оциједи ону његову бачву и каже: „пожури Јоле да мало прошетамо, погледамо фарму и остале ствари па ћемо ручати. „Ја удри, удри, све ми нешто пуца иза уши као у реуматичара кољено. Не знам тачно, а бојим се ту ћу те слагати заврших ја доручак у једанаест или једана-