Људи из наше улице

71

Срећом код нас нема оваца са дванаест сиса додаде сељак, плати супу, варену јагњећу главу, по кила хлеба, испијене ракије, устаде и оде. Киша и даље ромиња. На један прозор кафане „Ловчев рог” допире градска бука, а на други мирис раскопане и наквашене земље, пољског цвијећа. Овај град живи и шири се на рачун поља. Јоле је тужан. Кафана „Ловчев рог” постаје чувена по причама Јола Американца. Значи, код њих су ти фармери и љекари. Знао је да ми се млијеко усирило, а што знају чобани? Гунђа Јоле Американац и одлази преко врата да на другом мјесту започне причу.