Њива

и на мађарском, словачком, рушњачком, румунском и немачком језику.

1

Ст*еа година је прошла, нова је настагула. Година 1914. поменула се али о никад не повратила — јер је она гуна туге и жалости. И у најнеро„ријој години, кад смо оно оскудева.и и гладовали, није потекло толи» суза, колико је потекло у години 1914-ој. Плачу сиротице без свог<‘ бабајка, кукају удовице без своп војна, наричу очеви и мајке за (^ојим синовима, туже и сестре за б|аћом од заклетве. Заиста, у прошлој години многи је могао запевати ону тужну песму: «Куд погледим свудје тама — за ме пема светлилаћ Заш&кало се у нас лане мало и велик(, богато и сирото — од старога

нашега краља па све до последњега божјака. Од онога кобнога Видовадне, кад но је зликовачка рука угасила живот нашега престолонаследника и верне му љубе, настанули су у нас дани туге, бриге и страховања. Од онога чега смо се бојади — нисмо се убојили. Разбесио се рат по целом свет.у докло год га оком догледамо и почео је пемилице тдачити људе, пустошити села и градове. Али при растанку са прошлом тужном годнном ипак се радо опомињемо онФјх светлпх дапа, када је, на позив нашега светлога краља и земље господара, похитала јуначка војска наша под своје застаие — да нам