Њива

18. отраиа.

ЊПВА

извојује бољу, лепгпу и срећнију будућпост. Војска та натопила ,је крвљу својом нашу и туђу земљу и прекрилила је бојигата неопојанпм гробовима. Али из тих гробова треба да никне и надајмо се да ће нићи мир п у њему наша независност и обиље слободе, човечанских п грађанских права. Дај Боже да се то испунп чему се надамо, па ћемо заборавити јаде наше у прошлој години. Срећна нова година 1915!

Архијерејске Божи-ћне посланице. МИРОН, по милости Божјој Српске иравославне епархије пакрачке епи* скоп, заменик архијепиекопа-мптрополита и патријарха карловачког, австријско-императорскогорденагвоздене круне II. степена каваљер, благочастивом п благовјерном клиру и народу у богохранимој архидијецези сремско-карловачкој и у епархији пакрачкој и горњо-карловачкој, мир и благослов моли од свемогућег и милостивог Бога и Спаса Христа, а од смиреиости своје гааље архипастпрски поздрав и братско цјеливање. У тешким данима овима, какове свијет још доживио није, најпрече је и најспасоносније, да су нам у души и у срцу оне ријечи свете наше цркве: *Горје имјеим серца», срца своја уздигнимо горе — ријечи, које слушамо сваке свете литургије, а у часу најсвечанијем, када ће на светој трапези и опет принпјети се највећа жртва она, на коју је Спаситељ наш

XVII год. у данашњи дан с неба дошаои коју је Он дао, принесавши на олготи себе за спасење рода људско Велпчантсвени глас свете цркве којпм нас зове: »Горје пмјеим ерца», треба да одјекне у дупш навдј и у срцу јнсно п снажно, особитоданас, на Божић овај, каковога нијеоо још ни дожнвили нп славили. Бпло је, истина. ратова и цсада, бпло их је и на сами дан божћњи. Али овакова рата и ратовања .вијет још видио није, а.нпје могао нг слутити, да ће се ку^равп бојеви бти не само на земљи и на водн, ка< што је досад било, него и под землом и под водом, па и над њима г»ре у ваздуху! Свијет није знао ни пмпслити, да се милијунп ставе 1 ротив милијуна у убојне редове, к>ји су наоружапи убојитим оружјем накојаким, најсавршенијим и најмртоноснијим ! Зато ако икада, а оно апас: • Горје имјепм серца!» Овакав рат и ратовање налже и велике напоре, не само на ош који се боре на бојном пољу, негои на оне што су остали на миру код аојих кућа, да радп сваки свој иосао,а уз то и да брпгу воде, да се терти и пошљедице рата што мање жце и осјете. Па као гпто не смије клеути срце у јупака на бојишту, та 10 не смије малаксати ни срце наше,који се на домаћем огњишту боршо у миру и старамо за све гато и,© са ратом и за ратом. Зато и опет: »Јорје имјеим серца», па и једни и д>уги да извршимо задаће своје вое » но , савјесно и успјешно, те да ра са свима својим невољама пређе п»еко