Њива

XVIII. год.

ЊИВА

35. страна

глав.у па ће га потерати тако унакаженог кроз село његово. Томе се не ће заборавити та срамота ни у трећем колену, него ће се још п праунуцима његовим помињати ругло прадеде им. Уздамо се, да се међу нашим читаоцима неће наћи, ама баш ни један, који ће себе и своје изложитп овакоме руглу; јер смо ми свиколици верни синови своје миле угарске домовпне, па смо дужни да то исповедамо не само словом него да покажемо и докажемо то и делом! На бојишту бнва све онако како то нареди Врховно Заповедппштво Војске — а у држави ваља да буде све онако како то нареди Државна Влада која .је за све што ради одговорна Краљу а и Народу преко Државног Сабора. Врховне наредбе слуша у војсци сваки војник а у држави ваља да их слуша сваки грађанин — па ће бити онда све у своме реду и свима добро. Ко чини другачије помаже непријатељу, издајица је, те заслужује да му домовинска земља кости његове измеће.

V знаку рата. (Ра8мишљања.) Децембар је месец. Хладан ветар дува свом жестином снаге своје, • помамио се», рекао би мој добро! ћудни Банаћанин, а мене мисли однеле тамо, где хиљаде и хиљаде синова ове свима нам драге отаџбине бију данас страшни, крвави бој под заставом светлог краља, земље господара, за част отаџбине своје! Млоги

ће пасти и пропасти! Млога ће ма.јка јаукпути од тешкога бола за јединцем сином својим; млога ће сеја закукати за јединим братом својим, братом од заклетве; млога ће љуба изгубити драгог свога, одбрану своју, миловање своје; млога деца родитеља, хранитеља свога; млоги опет отац спла потпору старостп своје1 Крвав је сваки рат. Но осим што он тражи крви, што коси и уништава толике људске животе, руши он и млоге људске установе, млоге људске тековине. Толике велелепне зграде, често пута ремекдела архитектуре бпвају у рату порушене, уништене; силна имања пропадну — »тешко земљи куда војска прође» — млогоме рат пружи у руку штап а о раме торбу просијачку обеси! Године и годппе треба да прођу, да се страгане последице рата изгладе, да зарасту ране, што их је он задао! Но поред ове страшне слике, што нам ју рат пружа, истичу се у рату и неке уавешне појаве, од којих само да споменемо некоје. ЈБубав према ближњем где се вигае, величанственије огледа, но за време рата?! Ту се натиче сиромах са богатим, да војницима нашим помогне; било оделом и храном, било пегом рањеника Та љубав према ближњем рађа код свакога, ко на бојном пољу није, штедњу: у оделу, у начину живота, једном речју у свему. Сваки се радо одриче млогога свога уживања, само да браниоцима отаџбине што више на иомоћи буде. Зар се многа имућна дама није обукла у