Њива

36. страна.

ЊИБА

ХУШ.дГод. ■

скромну одећу Самарићанску, те место хучних и бучних забава, а она тражи болницу, да нежном руком својом ублажи болове, олакша ране млогоме ратнику ?! Дао би Бог, да ова љубав према ближњем, а која се тако сјајно очигује за време рата, ухвати дубока корена у нами и у васколиком друштву нашем, те да и после рата будемо једно другоме вазда у помоћи, и «у дану и у ноћи», те се у добру не понесемо а у злу се не поништимо! Куман, у очи нове год. 1915. С. А. М. парох.

Изнимне наредбе у рату. Познато је, да је наш државни Сабор још године 1912-те установио она изнимна наређења, која се тичу рата. Учинио је то с тога, што је предвиђао, да свако оно наређење које чини у интересу војске на ратишту и у интересу грађанства овде дома, ваља да има свога законитога основа. Природно је, да је ваљало закон тај, створен у мирно доба, сада попунити са таковим допунама, које су дозреле искуством у овом ратовању које траје већ пет месеци. , Нови закон наређује: ако је ради јавнога здравља, ради опће опскрбе или ради опће сигурности потребно; или ако се какова други опће корисни посао не може урадити са најмљеним раденицима, то може министарство овластити управну власт, да свакога који је за рад способан, да у своме

срезу или сво.јој вароши, односно да у суседним срезу или у суседној вароши, вршп службу лично. Власнике кола и коња може власт принудити да их уступе за преважања било лица било терета у своме срезу или вароши или у суседном срезу и у суседној вароши. Закон наређује и то: да ако неко не може неодложни газдински посао друкчије да обави, да министарство може опуномоћити управну власт, да она нареди да се овај посао уради опћом снагом. Да не би ове наредбе биле престроге у практичноме животу, састарао се сам закон о олакшицама. Тако је, на пример, закон изрекао: лично на службу могу се само они обвезати, који су 18-ту годину већ навршили а 50-ту још нису доживели. Млађи ваља увек да се позову на заЈеднички рад пре отаријих. Жене се могу употребити само на такови посао, којем су са свога редовног заиимања подобне и то само у месту где станују или у суседетву. Не може се принудити на личну службу жена онда када, би је та служба пречила у вршењу њезине дужности као хранитеља породице, или дужности њезине моралне и економске. Управна власт узима обзира на вршење редовнога занимања и код мушких. За вршење личне службе одредило је Министарство и извесну наплату у готовом новцу. Ово лично вршење службе може да буде теготно само оиима, који су до сада зазирали од тога да чине држави услуге. Та и у мирно доба