Њива

74 страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Огледало светскога рата. На ратиштима је свугде тпшпна, чак п рика топова је умукнула. НецрпјатеЈвп су међутим заузелп такове положаје, пза којнх нп једна странка не би с рпзпком да пзиђе с нападајпма. Само у јужној Буковини траје још жестока борба; јер у томе крају нападају Русп с већом снагом. Код Јакобена и Лајошфалве и околине им оузбплп смо Русе, алп онп још непрестапо нокушавају да продру, нарочпто год сурдука Кнрлибабе, што лежи близу гранпце Румуније. Наше чете, које водп генерал Фишер, одбиле су пападај, потукле су Русе и заузеле су впсове око Кпрлпбабе. Овом нашом победом осујетплп смо сасвим руски нападај на Јужну Буковпну. Ова наша сјајна победа биће свакако од велнка утецаја и на даље наше ратонаше. Зпма, вејавнца и сметовп нагонпли су Русе да се повуку у своје стрељачке ровове н пећине. Они су са великом сидом поплавилп Галпцију очевидно у тој намери, да тиме осуете наше војевање по пољској Рз т сији, не бн ли ми отуда повукли што внше војске у Галпцпју. Алп су се Русп у томе превирпли; јер наше во.јске стоје чврсго п непомнчно у Иољској и држе главне путеве што воде у

Варшану, те се сада Врховна Команда руске силе омпшља п колеба: да ли да напустп и Варшаву п да се повуче дубље у унутрашњост Русије — идн да ризпка добар део своје војске па куд пукло да пукло! Русп п самп већ признају: ако падне Варшава онда је то почегак крају, те да им после гога виља копљем у трњв I На западном ратпшту Немци све то већма напредују. На јужном ратишту не догађа се ншпта, осим што су Срби Београд поново пспразнили.

У наннаду рускога ланенога семена. Наша монархија увози годпшње за 20 и више мплпона круна вредности спрова лана ради нндустријске, фабричке прераде и то већином из Р.успје — од куда сада, наравно, нема више за нас увоза. Наша фабрпчка индустрија упућена де дакле па наш сопствени сирови лан, а то је тпм важннје, што и наша војска употребљу.је многу робу било чисто било деломпчно ланену. Како је увоз и памука препречен, то ћемо тим већма бити упућени на своје ланене производе. Семе добивено из рускога ланенога семена подобно је п после 2—3 године за сејање нсто тако као и руско ланено семе. Га<де, дакле, које још пмају овакога семена нека га нппошто не употребљу.ју за ипћу стоци својој нити за цеђење ланенога уља, олаја; јер је ово семе позвано да у будуће накнади пам оно ланено семе, које смо до сада увозилп из Русијв.