Њива

XVIII. год.

ЊИВА

73. страна.

већ није тако опасна. Ко се дваред каламп, тај је за по године и за дуже време заклоњен од колере. Ово каламлење је у овоме грдноме рату највећа благодет, јер оно чува велике таборе да колера не попада у у њима болеснике као пошаст. Колеру шпри обично пијаћа вода. У

ширп понајпре бљуванак и изметнина болесникова. Зато ваља све то добро раскужити. Исто тако ваља да се пазе и оне особе које дворе болеснике што болују од колере, да се оне не окуже. — Доста је пет дана одвајања овпх нудпља; јер за то време може да избије колера а ако

Кадамлење војника против кужне бодеоти.

прошломе столећу се за то тако ужасно рагаирила, што људи нису зналп сачувати пијаће воде да се не окуже. Где год су колеру унели, сву да се она рашириле тиме, што су за кратко време окужени бпвали сви бунари са кабловима, крчазима и са другим којим окуженим посуђем. Није давно било да се доказало, да су људи добпли колеру отуда, што су пили нечисту дунавску воду. Јелом се колера већ ређе шири; њу

не избије, онда се нудиља извесно није ни окужила од болеснпка.

Пошиљке војницпма. Одбору 8а потпору војске (Нас 1 ве§ 61 у 2 б ћАаШ) стижу на сложиште му непрекидно пошиљке оа модбом: да одбор пошаље те пакете војнидима на бојноме пољу. Одбор овај јавља пошиљачвма поново да ће им морати вратити њихове пошиљке, пошто у овоме великом рату не може се никад 8нати где је која регвмента, батаљон кога дана и на коме месту, те је по тиме достава пакета немогућа.