Њива

78. с-трана.

ЊИВА

XVIII. год.

жељни, да угледамо надвојводу Јосифа, нашега новоименованога зборнога заповедника јер 8надосмо о њему легенде, какав је отад и добар друг евојим војнидима, кодики је јунак, који у најгушћој киши од танета обилази своје војнике, дедећи с њима погибао п невољу. Свп га зовемо «нашим јуначкпм оцем». Билп смо нешто и жалосни јер мишљасмо, да не ће имати повода, да до нас дође. «Ако је истина* рекох «што се о њему прича, тада ће доћи и овамо, где руоке гранате и шрапнеди врашку свирку праве и нас немилице обарају*. Исмијали ме другови говорећи: «е овамо не ће доћп!» «И хоће!» рекох. На то ушутисмо и бависмо се с Русима, који нису били лени п одали гранату по гранату великом брзином. Одједном зачусмо громки «елјен» (живио!) из војне груге где се бораху они од тридесетидевете. Једнако се повик «живио» чуо а секундирадп нам хпци из стројевних пушака. Наш заповедник батерије скочи из заштитнога јврка заповеди «позор!» и отрчи преко поља ка групи од четири часника. Чујем само речи: «Царска Висости јављам» . . . . остало немогох разумети јер управо у твј час треонуше четири гранате, обасувши нашега вборнога заповедника, надвојводу Јосифа, земљом. Надвојвода се нама приблпжп и рече: «Еј, момци, то бијаше близу јед вам се што догодило?» «Није, Висооти*. »Хвала Богу!» Сипајте, момци моји, оштро у њих ватром, недајте им да одахну па ће умукнути. Бог с Вама, моји храбри момцп!» Ми сви викасмо «живпо!» а он ће овбиљно: «хајте сада у заштиту и пуцајте људски«. У то распрсну шрапнел и тројица попадоше. Надвојвода прискочи, да помогне: један бијаше мртав а друга два рањена. Како их је тешио и гладио по гдави, како се бринуо, да се шго прије отпреме а очи му бијаху пуне суза кад се придигнуо од мртвога. Још пола је сата стајао у8 нас, управо крај мене и кад је пошао потапка ме «наш јуначки отац Јосиф* по рамену. За њ би пошли сви с радошћу у омрт. С поштовањем Михајло Г. разводник*.

»Шта ће ти богатство целе земље, Кад болестан човек не ужива свет!»

Француска војсна. Садања француска војска, која отоји на боЈишту проти немачкој, оастављена је од равнпх елемената. Војници Француви већим су делом из Јужне Француоке и врло се храбро боре. Имаду врло добру војничку изобразбу, само заостају за Немцима у гађању, али опет у свакој сатнији има добрих стрељача. На отвореном пољу оштро наваљују. Изврсни су стрељачи Сенегалци, који се и онако врло храбро боре. Тако се је у бојевима код Батлеула више сатнија Сенегалаца очајно борило и онда, кад су Немци на свим другим местима већ прешли Батлеул, па је морада артилерија ударити, да скрши оштро опирање Сенегалаца. Алџирске чете, Туркоси и Мароканси већ се након проглашења светог рата не употребл-ују у већим свезама, него се мећу у бојну линпју у малим формацпјама, као што и Енглези врдо ретко употребљују за продирање исте чете, које су у ватри, него узпмају чете из резерве с другог места. Ове свеже чете нападају увек врпо храбро. Код пешадије се виде нове униформе сиве боје као голуб. Али заробљеници веле, да нису задовољни с том одећом, јер на киши брзо уппја воду. Што се тиче отројних пушака, Фрвнцу8и су пуно заосталп за Немцима. Немачке стројне пушке много даље бацају, него француске, па где се сукобе немачке и француске стројне пушке, И8вуку француске краћи крај. Немачке стројне пушке оигурније и погађају. Француска је артилерија И8врсна и располаже о огромном множином муниције, коју управо раоипа, па чеото сасипа ватру на простране обронке, где само мисди да оу непријатељске чете, или на целу цесту, где држи да пролави непријатељ. Добро им је такођер И8виђање са аеропланима. За пзвиђање топнипггва употребљују маде аероплане.