Њива

XVIII. год.

ЊИБА

83. страна.

што су: шумарски чиновници, газдинске школе п заводи, марвенп лекари, газдински надзорници итд. Свако ко треба савета и упутсва у економском послу своме, нека се обрати на њих с поверењем, па ће га они већ упутитп шта п како да радп. Не бојимо се да ће нам земља ове године остати необраћена; јер знамо да је народ вољан да све и сва жртвује за опстанак и спас отаџбпне Јунаке који се одликују на бојноме пољу бележи псторија у златну књигу Али пазпће се п на оне, који овде на дому служе вољно, одушевљеио п предано својој милој отаџбини. И њпхова ће се пмена забележити у споменицу, да их помињу и благоеиљају и унуци њихови!

ПОЉОДЕЛСТВО. Понушаји Ма-Царске Земаљсне Газдинске Задруге са вештачним "ђубрењем. I. Задруга ова покушава већ годинама са разним биљкама ђубрење вештачкпм ђубретом а цел јој је: да то ђубрење омпли народу, убеђујући га о томе како је оно корисно. У то име изаслала је иста Задруга велики одбор, коме је поверила да чини покушаје ва вештачким ђубретом и да држи о тима јавна предавања. Ми ћемо овде да упознамо своје читаоце са вештачким нађубривањем белени, воћака п винограда. Једна државна газдинска школа чинила је тачне покушаје са разним

врстама зелени и получила је тимеево ово: нађубрив катастрално јутро зелени са 230 килограма суперфосфата и исто толико чилске салитре, добпла је на истоме 310 метера купуса а на неђубреном катастралном јутру само 172 метера. те је по томе разлика била 133 метера. Рачунећи вредност само са трп филера и одбпв трошкове вештачког ђубрења остаје са вештачког ђубрења чиста хасна 507 круна. Исто су тако нађубрили и шаргарепу, те су добили 133 метера више па рачунећи и томе вредност само са три филера и одбив трошкове вештачког ђубрења, добили су 306 круна чисте хасне. Иарадајз, патлиџан, нађубрили су са 287 килограма суперфосфата и са 170 килограма чилске салитре по катастерском јутру, и добилп су 115 метера више рода и ценећи исти са 8 филера по кили и одбив трошкове ђубрења получено је 842 круна чисте хасне. Кад би се наши баштовани у Новоме Саду, Керешу, Кечкемету и Суботици и по другим местима уверили колико је корисно ђубрити зелен вештачким ђубретом, постигли би отуда онолико користи, колико нису могли никада ни сањати! Врло су велике користи постигнули и они баштовани, који су ђубрили своје воћњаке вештачким ђубретом. Ко је нађубрио катастрално ј.утро воћњака са 178 килограма суперфосфата и 90 килограма чилске салитре, добио ,је већ у првој години 18метера више рода. Узев да су овим вештачком ђубретом ђубрене само племените воћке, којима се род може рачунати