Њива

ЊИВА

125. страна.

XVIII. год.

Молитва Богу.

Бој ое бије, крв се »ије Тамо горе у Карпати, Нит’ ту отати, нити опати Нит, одмора души дати! Душманоки ое тамо кољу И у брегу и у доду! Да л’ Ти, Боже то нареди Искушење ово Ти одредп ?! Ако ј’ тако, душа вели моја: Будп воља твоја! Но једно Те молит’ могу: — од мадена учио сам молити се Богу «Силан ли си, Спаоитељ ои Сваке правде Бранитељ ои Па нареди, па упути Бојак овај да престане љути! Зора мира да нам еване, Сунце ореће да огране Да с’ војнпци дома врате — Сви Ти ову молбу прате Да загрле миле овоје, Да заору њиве овоје, Па да славе Тебе, Бога, После Бога, Краља овога Отаџбине док је ове!» У Кумани, 1915. С. А. М. парох,

Два јуначна брата. (С јужног ратшпта.) Кад је Шабац био други пут заузет, похиташе наше храбре чете почетком меоеца новембра на јуриш против јако утврђеном Мишару на југу опоменутога града. Срби су овоје, већ од нарави добро утврђене по8иције, технички још тако појачали, да се је на првн поглед разабирало стручно охаваћање. Ц. и кр. ловачки батаљон бр. 23. који ое састоји понајвише од Румуна, о ма-

њим својим делом од Мађара и Немаца из Ердеља, помицао се уздуж Саве у непреотаној ватри орпоких граната и шрапнела. Батаљон је отпочео то овоје кретање дне 3. нов. у 2 сата и 30 чаоова по подне, те је — поред све јаче непријатељске пуцање још пре сутона, протерао сраску инфантерију и8 два, једног за другим подигнута положаја. Премда је батаљон, уз врло живахно и јуначко опирање непријатељево, 8натно одмакао од остадих наших чета, које су њему на деоно напредовале, бидо је одлучено, да се по што по то задржи оно, што је освојено, па ое у то име почели наши довцп већ укопавати. Срби, који нису моглп преболети губитак двају овојих шанцева, хтедоше искористити положај нашега батаљона, те покушаше у 7 оатп на вечер — дотле се бидо већ оасвим омрачило — навалити на лево крило нашега багаљона, те преотети шанцеве, које омо одузели. Али су ту правили «рачун бев бирташа.д Заповедник нашега оделења, капетан Дагоберт Тот, који је заповедао још двема ловачким сатнијама, био је одвише опреван и искусан, а да не би и за тајсдучај био приправљен. Он дакле одбпје орпоки нападај с тодиким уопехом, да Срби те ноћи ниоу више ни по: кушавали освојити своје пређашње позиције. Н за каснијих бојева око виоова у М... између 4—8. нов. одупр'о се је капетан Тот личном храброшћу и згодним равмештањем свога батаљона, наносећи непријатељу великих губитака, Тако му је пошло за руком дне 6. нов. у 6 сати и 30 часова изјутра ра8боритим, заједничким радом с нашим мониторима, којих се Срби толико боје и толико их мрзе, да је заробио десно српско крило (2 часника и 156 момака), чиме је најбољпм начином приправио наш скорашњи нападај. Овај нападај изводило је свих пет компанпја ловачког батаљона, па је том приликом пао јуначком смрћу брат споменутога капетана, надпоручник у прпчуви Бено Тот, борећи се на десном крилу батаљона. Али жи овај тешки губитак — Бено је био Дагобертов једини брат и отац троје необокрбљене деце није могао енергију и осећај дужности зауотавити у овој чистој војничкој нарави. Да се паломе надпоручнику иокаже последња част, у неколико махова је безуспешно