Њива

Број 9. 28. (15.) фебруар 1915. XVIII. год. Претшата је: 3 круна на целу годину. Уредништво и наклада «Њиве» је: Излази свакв недеље. Вис1арез1, Е§уе1ет-и1сга 4.

Излазп и на мађарском, словачком. рушњачко.м, румуггском и немачком језику.

На оевитку пролећа. Зима овога рата примиче се крају. Сунце је почедо да пригрева; на оголеним дрвима помаљају се по сувим гранама пупољци. Долази пролеће. У пролеће се ооремају плугови, јер је хора да се зарију у земљу која се зимус одморила. Ваља стварати живот за живе. Стварање живота је велики и тежак посао на који се треба добро спремати, да га добро свршимо. Наша јуначка браћа на далеким бојиштима гледају у пролећно сунце па се питају забринуто: — Шта ће бити сада код наших кућа ? Шта ли ће бити с нашим земљама ? Ми који смо на рад готови, уздајући се у своју снагу отпоручујемо им:

— Не брините се ништа, свршићемо место вас и за вас, за домовину и за свету земљу нашу све послоЕе. Удружени са вашим јуначким мишицама, исконита снага наше рођене земље савладаће овај рат и победиће у њему. Нама се већ сада, на освитку пролећа, ваља спремити да развијемо ову снагу , јер када тако добро опремљени прионемо за послом, улиће нам топли зраци пролећнога сунце дзоструко више снаге. Сви ми знамо да зима и у мирно доба повлачи за собом великих губитака. А тек ова садања у ово тешко ратно доба 1 Каколи ћемо попунити редове оних наших храбрих витезова, који су пали на ратним бојиштима? Радом, најнапрезнијим радом, промишленошћу и штедњом ? Сада су ове три речи: промишле-