Њива

130 . страна.

ЊИВА

XVIII. год,

ност, штедња и рад — залога нобедн у овом рату и славноме миру. Нису ово само речи, ове су праве живе истине. Ово су спаситељке народима. Свако који ове редове ушчита, нека нас разуме не само са својим памећу него и са срцем својим. Ко неће да верује овоме што пишемо, горко ће испаштати своју недомољубиву немарност. Но ми не верујемо да би се међу нама нашло овакпх небрига. Ленштппе би ваљало сада затрти као оне штеточиње, које пустоше зелено, једро дрво наше домовине. Чује се да по неким опћинама понеки људи живе са новцем подарене имдржавне припомоћи тако раскошно, да се ама баш нп мало не брину за своју будућност, за земљу њихову, за своје породице, за своје сељане. Оваке небриге, битанге, требало би шибати усијаним бичевима. Да их Бог побије муњом пз ведра неба, још би била мала казна за њих. То су издајпце, које у рату вешају, јер не заслужују ни зрна из пушке. Данаске је сваки човек војнпк а сваки војник ваља да стоји на своме месту — неко у бојној линији, у ватри а мп који смо на дому сваки при раду своме. Међу нама никад није било издајица — те нека је доста и ово што о њима рекосмо. Само ћемо да приметимо још и то: да власти пазе на све оне који живе као трутовп од подарене им државне припомоћи те да ће им одузети те ирипомоћи. Ако им црни образ лако подноси и ругу и срамоту, ако им

данас сутра метну црн комад хлеба у торбу Бога ми ће танко свирати кад им црева почну крчати од глади. Освиће нам пролеће, настаје ново доба, појављују се нове снаге; отночињу нови догађаји у целоме свету. Ваља нам да прионемо новом, дивовском снагом на рад око опстанка нашега и домовине наше. Рат је тежак и окрутан. Али га ми још савлађујемо, јер нам помаже род и плод наше земље. Али остаћемо без те помоћи, ако на пролеће затече неспремљене. Газде, људи, ратари сећајте се пролећа. Брусите ашове, ткивајте мотике, оправљајте плугове, чистите семе, које ваља сејати, да нам оно одржи нама и отаџбини живот. Сачекајте дан када ће копнети снег, отопити се мраз и дед — те сваки онда приони на посао, започни нов живот, нови рад! Иде нам пролеће, дочекајмо га спре^ни и сетимо се да прегаоцу и Бог помаже!

Рат и баштованство. Преузвишени г. министар пољопривреде је још из раније позвао економе Угарске да се побрину о лрограму овогодишње летине. Посејано семе пало је на плодну земљу. Овај позив је нашао на тако велики одзив, да је широм целе земље почела грозничава акција, с којом су се код куће остале газде такорекућ надметале, ко ће се пре побринути за летину. Јер сваки зна и сваки опрезвен човек осећа, да ма каква да је била иначе летина, ма како да је