Њива

132. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Тамо где је могуће ваља и у топлим лејама производити зеље, да би се уочени резултати што пре постигли. За овакову баштованску производњу су подобпи нарочито купус у главицама, салага, шпенат, парадајс, грашак, паприка, црни лукац, тамо где пма довољно ђубрета, произвађај мо што више карфијола, краставаца, диња и лубеница. Овај сад не изискује велики капитал, не изискује много земље, за неговање њихово не треба ни велика ручна снага, нити машина. Ако ко с мало праксе и стручнога знања води производњу, може сјајно изићи на крај и с женама и с децом. У потребљајући човек женски и дечји рад може постпћи не само знатну уштеду у броју надничара, него овај начпн обрађивања има и иначе своју велику корист. Особито се може на пут стати на многим местима искушеној ружној злоупотреби, да се код куће заостали од у рат нарукованих ваљаних издржаватеља породице у име уживања ратне потпоре ни за који рад нису могли добити. Нико не жели, да нејака дечица, матере, које су запосдене са одојчадима, или немоћнистарци свршавају посао мужева јаких мишица. Но младе, омладина јаких мишица, старији људи, који су прешли доба војничке обвезе могу сада више но икада пружити користи. Нека нико не пропусти и једну прилику, када својој домовини може послужити. Данас сутра је већ пролеће, када ће са удвострученом снагом почети бојак на бојишту а и у економској

производњи. У великој Немачкој држави продужују економски рат с тако великим одушевљењем, да и згодне кућне плацеве посађују са кухињским садом. Тамо нема човека, који би само трошио: тамо је сваки, коме само може бити, по својој могућности подједно и произвођач. Тамо нема без узрока парлога, него се труде да и из камене стене живота — измаме. Ми смо већ доста хрђавога научили од иностранства; научимо се сада од Немца, који је набрекнуо од снаге, који је гвоздене воље, како са марљивом истрајношћу уједињено —препреке непознавајуће — одушевљење једнога Богом благословеног народа чуда може чинити.

Огледало светскога рата. Руси су претрпеди врло велике поразе код Мазурских Језера и у Буковини. У крајњем огорчењу своме бацили су се сада на Карпате да ту продру кроз кланце у Угарску; јер знају и осећају, да ће ова борба одлучити судбину даљега рускога ратовања. Ако и Галицију треба да напусте, онда, потучена и за даљу борбу онеспособљена руске војске зпа, да јој је одзвонило. Наше врховно заповсдништво сигурно је да ћемо ми на крају крајева победити. Сваки нападај множи само наше победе и