Њива

180. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

О коњима са бојишта донесеним. Давнашње је искуство, да се у ратно доба и кужне болести на стоци распростиру. Међу разним болестима највише се разнесу коњске болести, јер се у рату од све стоке коњи највише употребљују. Узрок је ширењу ових болести то, што се многи коњи стално једно с другим мешају, па ако је међу коњпма само један пли два њих, који су окужени прилепчивом болешћу — то онда лако окуже и остале. Међу стоком употребљеном на бојишту кужне се бодести тим лакше шпре, јер се стока не да тамо нн тако сместити, ни тако тимарити, ни тако хранити и појити, као што се то даје у мпрно доба код куће — те по томе стока слабп и лакше побопева. Од кужнпх болести најчешће спопада коње у ратно доба слиновка, шуга, болест слезине и инфлуенца. Од ових је најопаснија слпновка, балавост, јер она кужи и људе и не може се излечити. Зато ваља врло пежљиво поступатп са коњима донесеним са бојишта, јер они могу да распростру кужне болестп и да окуже и наше домаће коње. Са тим коњима ваља по наредби г. Министра пољопривреде овако поступати': 1. Ове коње ваља пре увађања у шталу темељно очистити са нарочито за то узетим оруђем, нпр. четком и чешагијом. 2. Ове коње ваља сместити, ако је

/ могуће, у одвојену шталу, а ако то није могуће, а оно одвојити их бар од других коња. 3. Ове коње треба појити из одвојенога ведра, кабда и хранити из одвојене зобнице. Није их слободно појити из опћега валова, нп хранити из заједничкнх јасала. 4. Огризпне ових коња не смеју се давати другим коњима. 5. У хамове ових коња не смеју се презати други коњи. 6. Ови коњи не смеју се спрезати с другим коњима — ако се баш морају спрећп с другим којим коњем, онда и с овим ваља тако поступати, као да је и он донесен са бојишта. 7. Ови се коњи не смеју увести у страну шталу међу друге коње. 8. Не смеју се истеривати на пашу са другим коњима. 9. Они, који лече озлеђене коње, нека после свакога коња добро оперу руке сапуницом и нека се са рањавом руком не дотичу коња. 10. Чим примете на коњу балавост, шугу, оток слезине, одмах нека то прпјаве Опћинскоме Поглаварству. 11. Носле два месеца нема се коњ впше чувати. Правило је: да се са бојишта довезени војнички коњи не уводе у шталу грађанских коња, него у штале оних газда, који немају коња. Не смеју се ни хранити, ни нојити, ни тимарити с грађанским коњима. За њих морају бити нарочите четке и чешагије. Будимо дакле на опрезу у своме рођеном интересу I Ј1. Ф.