Њива

ЊИВА

Ратареки недељни лиет

•№. П V

Број 13.

28. (15.) марта 1915.

XVIII. год.

Преттата је: 3 круне на целу годину. Пзлазп сваке недеље.

Уреднпштво п наклада «Њиве» је: ВиНарез!, Е§уе1ет-и1сга 4.

Излази п на мађарском, словачком. рушњачком, рзгмунском и немачком језпку.

Ратно газдовање. Од како је пзбио рат, становништву Угарске лозинка је само то: ваља напрегнути сву снагу, да одбпјемо наше непрпјатеље, којп су ради да продру у нашу отаџбину, на наше породично огњпште. у наше имање. Од то доба је живот показао другпх многоврсних практичнпх начпна тог напрезања У најновије време две одредбе високе Владе указују опет на друге начине, којима ће народно напрезање снаге доћи до важности. Домобрански минишар је омогућио, да онп економи, економскп синови и пољопривреднп радници, којп су узети у војску, али још нпсу у непосредној убојној линијп, него у такозванпм накнадним корпусима илп служе код оних чета, којпма је опредељење то, да попуњују убојне

редове, сад, у време журних пролећних радова, добију допуста на четрнаест дана. Сваки такав економ пли радник може само лично искати допуст од свог заповедника. Дакле нп отац, ни брат, ни сестра ни послодавац не може поднети молбенпце ради допуста. Ко на такав начин добије допуст, може ићи само у оно село, где је у последње време вршио пољски посао. Ван сваке је дакде сумње, дв ће се многој економској породцци умножити радна снага за пролећно орање и сејање и за послове у впнограду. За крајеве, којп су у суседству са у строгом смислу узетим бојпштем, нема места допусту. У северним крајевима наше земље не може дакле добпти допуста нико за земљпшта, која леже северо-иоточно од пруге Марамарошсигет—Мункач—Унгвар—