Њива

194. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Хомона—Еперјеш, а на југу не може нико добити допуста северно од Дунава и од речне пруге ТителБерзава. Почетак допусту замишљао је г. Министар домобранства тако, да на земљишту. будапештанског, пожоњског и темешварског војног корпуса буде 10. марта, а на земљишту кашавског и нађсебенског војног корпуса 20. марта, односно у северним п планинским жупанијама за две недеље доцније. Та је одредба модифпцирана. Обзиром на то, што је наступпло зимско време, Влада је удесила тако, да се одгоди почетак допустима за пролећне радове. 0 новом року известиће Влада засебно свакога. Дотична војна заповедништва послаће поглаварству сваке поједине општине и сваком главном солгабирову именик војне момчадије, која је онамо добила допуст. Према тому ће котарска власт знати, да лп у којој општими има посла на претек па ће људе упутити у оне озштине, у којима нема довољно радне снаге. С друге је стране дужност како котарске тако н општинске, односно варошке власти, уз помоћ жандармерије и полпције контролисатп, да ли се то одиста и врши. Којп не раде, ти ће уз помоћ жандармерије натраг битп послани својим четама. Кад настану журни пролећни послови, бпће дакле добро, да сваки економ, којем су потребни радници, оде у општинску, односно у варошку кућу, па да онде распита, ко је све и колико је њих добило пролећног

допуста између пољопривредних радника. Већи поседници и општине могу од најблпжег војног заповедншптва у молбеници, видимираној од општинског представништва и одаславој од главног солгабирова, молити, да им се изашљу радничка одељеља од по двадесет глава. Та радничка одељења одвешће онамо један потчасник, а за њихов повратак побринуће се војно заповедништво, послодавцп пак морају платвти само у месту уобичајену надницу и морају се побринути за прехрану ; но војни прехранбенп новац исплатвће уз послодавчеву признаницу онај потчасник, који је довео радничко одељење. Основна мисао ове паредбе здрава је и практична. Кад су на реду журни пролећни послови, нека свакп војник оружје замени пољопривредним оруђем, које му у војни није безусловно нотребно. Власти, општинска поглаварства и економи нека се побрину за то, да на допуст пуштенп војници и врше посао, који пх чека. У осталом држимо, да у нас не ће битп велике I отребе за такву бригу, јер наш свет и онако зна своје дужности према себи и својој отаџбинн. Господпн Мпнистар пољоприврсде нобрипуо се и за могуће умножење родних земљишта, јер је упутио шумске надзорне власти, да дозволе, да се обраде шумске чистине, које су згодне за род пшенице и пиће, боље рећи за исхрану људи и живо.иња. Међу те чистине спадају она места