Њива

198. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

да радимо и оно, што нисмс никад ни мислили да ћемо радити. Тако нас ево учи и томе: да прежемо и своје краве. Не дао нам Бог и веће муке и невоље, с овом ћемо лако пзићи на крај I Хајс’ Милка, сту’ Белка! Нек се и то ори по нашпм њивама !

Одгајивање телади у првој њиховој младости. После тељења наступа важно пптање, које се уора првих дана решпти, како треба теле одгајивати, да ли на сисама краве или напајањем. Први начин је најприроднпји и користи његове очигледне су — теле добије млеко у потпуно природном стању. Телад од првескиња ваља увек пустпти да сисају, јер нема већег вештака у мужењу но што је теле, које мувањем впмена и глађењем сиса последњу кап млека исише и тиме млечност краве повећава. Али сисање телади пма с друге стране пзвесне незгоде. Никад се не може тачно знатп, колпко има крава у ствари млека и колпко од тог млека теле добија. Увек постоји опасност, да се теле не пресиса, кад има крава много млека. Нарочпто је то случај, ако је теле стално с кравом, те може да спса кад год зажели. Осим тога много се млека расипа и услед сталног вучења на сисама лако се производе тешке болести вимена.

Али, при свем том, ово је најприроднији начин одгајивања телади. Много је неповољнија ствар, кад је теле одвојено од матере, па се у одређено време пушта крави. У томе случају теле сиса врло халапљиво, а последица томе је надимање. Додуше ово се може у неколико спречити, ако се крава претходно делимпчно измузе. Ну тада добије теле последње, маснпје млеко, које опет може да му шкоди. Краве наше домаће расе обично немају више млека, но што је телету потребно. Код благороднијих крава, на пример код сименталица и монтафуница, ствар је међутим сасвим друга. Оне дају толико млека, да га желудац телета не може да савлада. Теле се насише сувише млека, нарочито ако се пушта крави само 2—3 пута дневно, па ипак не исише виме потпуно, те се мора остатак млека измусти, да би се спречидо запаљење вимена. При томе телад се сувише угоје, те услед тога бивају сдабе млекуље. Дакле при одлучивању од сиса дешавају се често велике непрпјатности. Крава жали за телетом и задржава млеко, услед чега постане слаба млекуља; теле пак заостаје у развићу и подлежи побољевању у органима за варење, ако се нагло одбије од сиса и ако се прелаз од течне ка сувој храни не И8вршп потпуно. Из ових разлога у земљама напредним у говедарству, па и у нашем Државном Сточарском Заводу, телад се не одгајивају на вимену, већ напајањем. При овом начину