Њива

XVIII. год.

ЊИВА

221. страна.

Угарска Хипотекарна Ванка постигла је и уз пркоо рата 8а прошлу годину доста повољан пословни успех. Брутопрвход изнсои преко девет милијсна круна, а од њега и крај сбилатвх отписа, остаје чистех 4.9 милијона круна (близу два милијона мање, него преклане). На ову је годину пренесен читав један милијон круна, те ће се деоничарима разделити дивиденда од 18 круна по деоницп, која номинагно вреди 200 круна. Руски пуковнпк о мађарском војнику. У наше је ропотво пао руски пуковнвк Иван Кошин, који се овако изјаснио о мађароком војпику: «Пред мвђарским војнпком треба скинути капу. Његову псжртвовноот спомињу у нас као узор, његовој со смелостп диввмо, његову вздржљивсет не разумемо.» Поппс рањеника. У мивистарству ратнвх послова састављев је занвмљив и уједно утешен поппе рањеника. Према тсм лопису 45.5 % свију рањевика опет се латпло оружја; 24.5% дсбпдо је дужи допуст, јер нису издравиди сасвим; 17.4% још је у нези а свега је умрдо 2.48%. За тај повољви ревултат ваља захвалити нашим одлпчним дечницЕма и брванвм нашим неговаљама. Странац не сме куповатп хране, Нови руски 88кон забрвњује гзвоз хране ез Русије. СтраЕци, који живе у Русији, не могу куповати храну ни од Енглеза, ни од Француза, ма да су и једвп и други у савезу с Руспјом. Губитак руског царства. Знаменпти део државних прихода у Русији чини цариноки прпход. И на том пољу постигао је Русију огроман губитак. За прве две седмице месеца јапуара исказао је спољбшњи трговински промет мањак од 97.591,000 рубаља (сад сд прилике рубаљ вреди четири круне). У Задру су кавеџијо повисили цену кави. Услед тога су гооти прогласили бојкот, т. ј. не ће више да иду у каване, позиБајући се п на то, да кавеџвје и онбко припггеђују доста тиме, што свд држе мнсго мање лисгова.

ЗАБАВА. Сунце од Кленка. У другој полсввци кесеца октобра године 1786. дсгодило ое је чудо, које ее опажало у читагом кшњастсм винородном Срему, а најбоље се ввдело у малом селу Кленку. Било је то око један сат после подне. Спуетида се била тај дан магла од неба до тла, кад се наједвом разиђе и сунце засја у вајвећем сјају и красу над Савом. Чинило се, као да се то жврко небеско тело спушта на земљу, тако је бвло блиау земаљоксј долини. А најчудније је било то, пгго је то сунце пуњтало према Кленку најшчи нламени сноп свога жарког злата, као да је хтело овом сеопу исказати оссбпту мвлоот. Али на еотск је еунчано ксло поктзпвало један таман трак, који се протевао преко реке и исчезавао иза Шапца. Сва је појава трајала само некслпко мЕнута, а онда облапи сакрише сувце и магда се опет спусти. Ова ретка небеска појава била је повод, те се је у Кленку и у читавсм Срему свакојаг.о гатало, шта бп то мсгло значити. Свако је био прожет уверењем, да тл значи нешто изванредно. Али то неко бл;о право 8нао рећи. И свет пође до старог Јакова Шормина, који јс био на гдасу, да уме гатати. II старп је Јаков Шормпн ту појвву разјасвио свако: јј^ • Појава је пстрајала пет и по минута. То ће рећи, да ће н8кон, што мине пет месеци, над Кденком засјати сјајно сунце, а то је сунцо цар, кеји ће из Кленка пребацитп у Шабац тодико оружја, док сав не потамни.» Свет је клпмао гдавом на то пророштво. Шта да цар ради у Кленку ? Ади дсђе време те се Шормвново пророштво испуни и његова се слава просу по свој вемљи. Шорминово нророштво потврдишс повесни догађај. 30. марта 1787., дакле управо пет месеци псшто се појавпла она сунчана слика, дошао је у Кленак цар Јосиф II., праћен од младог надвојводе Франца, касније пооледњег рвмско-немачког цара. То је била радост и весеље по свој Хрвагској и Сдавонији, а поглавито у сремсквм луговпма. Скоро нису то веровали. Са свих страна врвео је свет, да види лвцем у дице цара, о којем је већ чуо