Њива

XVIII. год.

ЊИВА

215. страна.

канпм сеном, врло добро може пстрошпти. У том се случају боље сено много уштеди а то је веома важно у оскудним годинама. Сечком помешано зрно штедп се и на тај начин, што се из јасала пли копање не може тако да расипа, нарочпто кад се мало накваси. Што се тиче храњења коња са сечком, ту се већ мора поступатп пажљивије; за коње она мора бпти сптнија, но за говеда, као што је већ напред поменуто. За коње треба да је нешто мало дужа од овсеног зрна, а то се на сецкалици даје удеситп на длаку, Одвише дугачка сечка отежава код коња жвакање а краћу од овсеног зрна коњи опет гутају непрежвакану а услед тога може да •гапђе стомакобоља. Одвише кратка сечка чврсто се уклупча у слепом и дебелом цреву, те проузрокује колику. Прописно и пажљиво употребљена исецкана пића веома је и штедљив и користан начпн храњења, а сецкалицу могу више домаћина заједнички набавити и наизменце се послужити. Кано да живимо до жетве. Неша отаџбина стоји око у око са читавим светом непријатеља, којп бп ради да нас униште. Наше победоносне дичне чете нису кадри да свладају. Хоће дакле глађу да нас уморе, баш као тврђаву, на коју се јуриша. Ни то им не ће поћи за руком. А за што не ? За то, што у земљи има доста

хлебног семена, те се становништво може испомоћи до жетве. Само се не сме расипати. Не храните евоју марву плодом хлеба, Штедите хлеб, шат се изјаловп ружна нада наших непрпјатеља. Па п цените хлеб. Тада ће га бпти вазда, ма докле трајао рат. На то поучавајте и своју децу. Не бацајте ни парчета хлеба с тога, што није већ више тазе. Немојте сећи ни комадића хлеба више него што сте баш ради да поједете. Свагда помишљајте на наше војнике, који би често на стражи или у стрељачком рову били сретни, кад би у торби им био комадић хлеба, који сте ви бацили. Нека свако једе ратног хлеба. Ратпи хлеб храни исто тако и човек може исто тако бити сит, као и од другог хлеба. Кртолу (кромпир) кувајте увек неољуштен. Тиме ћете заштедити много. Кад се кртола ољушти сирова, многи њен део, који би се могао појести, оде у тартањ. Немојте отпатке бацати на ђубре. Скупљајте их. Добри ће бити за пићу. Ако сами немате судова, подајте те отпатке другом, ко има залишних судова. Овом ратном господарственом малом катихизису не треба никаква тумачења, никаква упутства. Ваља само имати свести о дужности и душе па да ове написане речи не остану само написане речи.