Њива

326. етратта.

ЊПВА

XVIII. год.

тилн корење младих биљака. Тачке треба да су барем 40—50 центпметара дуже него што ее грашак пужа. Гранасте тачке су најбоље. јер се само на такпма може бпљка у виспну пужати, глатке тачке не одговарају цељп. Леју, коју засејавамо грашком. можемо овако иоделитп. Дужом 121) центпметара нтироке леје оетавимо у средпнп за карфијол 40 центпметара. од карфнјола долазе на обе стране редовп грашка у размаку од ових ио 30 центнметара. На обе нвице леје садимо салату, роткву илп малену такозвану «кароту». Будућп да карфијол захтева добропођубрену земљу. то нам ваља дотпчну траку зе.чље снажно пођубрити. Ако на ивице сејемо еалату п ту нам ваља ђубритн. са.чо ономе делу леје не смемо датп ђубрета. куда буде грашак дошао. На тај начип ћемо најбоље земљнште искорпстпти. Ко год је по нашем овоме савету сејао грашак. евакн је био еа уснехом задовољан. Пазимо прп сејаљу грашка да ноједина зрна не мећемо сувише дубоко у земљу, 6 највише 7 центиметара, не дубље. Посејати га можемо већ јануара месеца, јер грашку не шкоди ни снег ни зима, али тако рано сејање смемо само на добро заштнћеном земљишту известп и то у лејама, које воде са запада на исток. Ако хоћемо да до јесени нмадемо грашка. ваља нам га свакпх 14 дана посејати око до половпне јупа. Доцније еејање због «брашнасте росе» обпчно не полази за руком. На тежој

земљи међутпм можемо са успехом п августа меееца се.јатп. Од многпх врстп грашка најбоље је оне сејатп, које су у иашем пределу као добро познате. Немојмо на рекламу много даватп. Обрађпвање с-е састојп пз овнх радова: загртање два-трппута. окопавање неколико пута п плевљење. Чј Највећп непријатељ грашка је врабац којн младе биљке чеето врло јако озлеђава. Против тога се еамо на тај пачпн можемо бранптп. да пад лејом разапнемо нли конце тгли мрежу. За рад нам ваља напоменутп. да је за еејање најбо.ље две годпне старо семе. из којега се биљке развпјају, које на,]боље цветају. Н а е у љ. За еејање насуља треба земљу дубоко да преоре.чо, да бн ју измрвилн и нзаберимо за ту цељ сунчано место. Нн пасуљ не воли новопођубрену земљу, у којој се додуше спажно развија, много лншћа добпја. алп не даје велпк род. Пазимо дакле, да нзаберемо новопођубрену земљу за ту цељ. Пасуљ је према зимп врло осетљив, (' тога изабертго најзаштићенпје и најеунчанпје место и не еејмо га пре половпне пли пре краја априла. Ако је добро време око првога априла. II код пасуља ваља пазити да га не поеејемо одвнше дубоко, то је овде још важпије него код грашка. Зрна нека не дођу дубље ио 3—4 центиметара у земљу. Ваља нам пазптн и на размак при рејању, јер пасуљ воли отвореНо, слободно место п само на такоме даје богат род. Џбунаст иасуљ сејмо на