Њива

ЊИВА

327. страна.

ХУЈН. год. размак од 3< >—35 ; врсте које се пужају на 50—75 центиметара, а оне, ко.је се врло впсоко пужају на 80—85 центпметара. За те последње врсте с.местнмо тачке већ прп еејању, да не би после спречавалп бпљке у њнховом напредовању. За иасуљ узмпмо глатке по могућству три метара дугачке тачке п сместпмо их у троје тако. да пм саетавимо п свежемо горње крајеве. Код оипх врсти дасуља, које се пужају пазимо на то да кад екупљамо махуне да доње беремо, јер ти су најразвијенији. Нега се састоји из окоиавања. загртања 2—3 пута и плевљења земље. Прво окопавање нзведпмо онда. када биљке 3—4 лпста имају. Обично се сеје пасуљ међу кукурузом. За ту је цељ најбоља врста. која се не пужа. Кукуруз се онда сеје пешто раздаље, да бн пасуљ имао доста ваздуха, И пасуљ сејемо вшпе пута један за другпм, те можемо имати зеленог пасуља све до мраза. Размак сејања је све но 14 дана једно за другим. Пасуљ, којп се пужа, је бољи за хладнпје пределе, јер је мање осетљив за хладноћу. За таке пределе препоручујемо «сланпнаст» п *салатаст пасуљ» иарочито ердељску врсту «сланинастог» пасулак Од оиих врсти, које се не пужају ваља оие сејати, које су у дотнчноме пределу опробане. Највећма су ]>азирострте ове врсте : «Цар Вп.љем#, "Мондо])#, шомођски шарен, Маутнерова урма од воска и сумпораст пасуљ.

5' земљишту, које смо на послетку чланка описалп сејмо п остало махунасто бнље као на пример коњски пасуљ, који се у Немачкој много сеје. будући је врло хранљив то заслужује пажњу. Код нас се те врсте пасуља слабо сеју. хладнн.јпм крајевпма и онде, гдс Немцп живс овдеонде се сеје на већпм површпнама, дочим су остале врсте више познате у крајевпма. у којнма Мађарп и Словаци жнве. Коњски пасуљ п.маде једног врло велнког непрпјатеља а то су црне лпснате ушп. које особито на сувој пескуши у великој мери шкоде пропзвођењу те биљке. II сочпво не захтева најбољу земљу. Но нп.је обичај сејати га у баштама око куће, Са успехом га сеју у горњој Мађарској, дочим га на несковитој земљп не можемо производити.

К о њ и враћенп са бојишта. Министар пољопривреде, да би нопунпо број коња у нашој земљи, уредио је у нашој држави 42 коњске болнпце, да би се у њнма пзлечнлн са бојншта враћенп. лакше озлеђенн коњп и пошто се пзлече предалп газдама. Министар је ово тако удесио : да војено заповеднпштво устуил газдама ове употребљене коње за цену од 1Ш круна, која се плаћа за употребу коња. Пз ових болница продали су до сада свега 3186 комада коња.