Њива

342. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

вештајима које доносе иовине види се већ у напред. да ће и овај други ратни зајам лено успети. При уписивању овога другога ратнога зајма имаде призора са којих удара еуза на око. Тако је на позив нашег славнога војсковоће — надвојводе Јосифа збор његовпх војника одвојио од плате им по милијона круна, те уписао ову своту за други ратни зајам. Ето наших дичних во.јника како не само да пролевају крв своју за отаџбину, иего предњаче светлим примером и нама у ономе, што треба ми да чпнимо у обрану евоје слободе и самосталности. \1е1>у грађанима којп приносе с-воју лепту на олтар Отаџбнне светлп се и пме наследиика нашега краљевскога престола: Карла Франца Јоснфа. који ,је уписао 500,000 круна на утарски. а исто толико на аустријски другп ратни зајам. Наша «3емаљска Газдинска Потпојша Благајница« уписала је на другн ратнп зајам један мплпјон круна. Жупаније, закладе, (|)ондови, велпке бапке и економске задруге и савези. уписали су.до сада велпке нриносе за другн ратнп зајам. Уппсују п они који су сиЈшмашнији. Зна се да је у једноме селу, у којем има само 21 М» душа, њих 21-орица уписато свако ио 50 круна. Сјајан примеЈ) домољубља даш су б]>аћа Ференц и ГГетаЈ) Ковач у Тисафелдвару. Фереиц Ковач је донео у име своје п у име братовљево, који је у војеци. надсолгаби]>оиу 43 ста{)а сребрна талп|>а из доба краљпце Марије ТсЈ)езије — дарујући их крал>у:

да од ових старнх новаца сакује нове КЈ)унаше за пот])ебу наше јуначке војеке ! Ето овај један пример доказује да у нас пмају многи људи скрпвених новаца, које држе нјш себп, било из џипилука, било нз страха — без камате. а ево пмају прилике да новац свој п добро н сигуЈшо укамате. Да су браћа Ковачи дали своје талире у евоје време под камату, донелн бн им они до сада лепу с-воту новаца као камату. Уздамо се, да ће, док ови редови угледају света. већ многи наш чнталац употребити ову прилпку: да себи уписом другог ратпога зајма обезбеди леп и сигуран ужитак п да учннн и дужност своју према Отаџбпни.

Обра^ивање и ~ђубрен»е вртова за зелен. У доој)ОЈ каквоћи зелен можемо са усиехом сејати само онда, ако темељпто обрадимо тле. Ваљапа об]>ада тла један је од главних услова сејању зелени. Добро Ј>аскопана (рпголирана) земља већ је сама собом успех. Ако дакле ко хоће ма п само иеколпко квадрата земљишта у својој башти, уз кућу или у дворишту, да употреби на сађење зелени. прва му је дужност, да раскопа (риголира) то парче земље. Раскопавање се најједноставиије вјшјн на следећи начин: Одабе]>емо парче земље, које ћемо раскопати. То парче земље поделимо на узапе б])азде од својих чет]>десет до педесет центиметара ширине. Из тих б[)азда