Њива

XVIII. год.

ЊИВА

343. с грана.

издигнемо земљу тако, да земљу прве илп почетне бразде нагомиламо поеле поеледње пли завршне бразде на земљшпту, које смо радн да раскопамо. Раскопавање може према каквоћи тла бптп разлпчио дубоко. Старију, ке1г впше пута употребљену земљу можемо копати дубље, на педесет до шездесет центиметара. мање употребљено или запарложено земљиште раскопаћемо плпће. према нриликама тла на трпдесет до четрдесет центпметара. На место земље, нздпгнуте нз Јгрве бразде долазн земља друге бразде тако, да горњн слој земље дође на дно јарка. На тај пачпн наставићемо рад све до последње бразде. Ујарак земље, изднгнуте нз последње бразде. доћи ће земља изнесепа нз првог јарка. Ово обрађивање земље најбоље је вршити у јесен па раскопану земљу оставптп преко зиме у грудвама, да јудобро пробп.је знмска студен, снег, једном речп време. У току зпме можемо на тако раскопану земљу натоварити шталског ђубрета у капицама. У пролеће онда распроетремо те капице ђубрста подједнако па пустпмо да још пеко ереме стојп, да тако распрострто ђубре добро нробпје п сунчана светлост. ваздух. евентуално п кнша. Чим време допусти рад на пољу, одмах ћемо расирострто ђубре укоггати подједнако па ћемо га одмаХ према потреби падопунитп још уметним ђубретом : калисуперфосфатом, евентуално п крвним ђубретом. У тако обрађено тле, пошто је свеже нађубрено, не можемо заса-

дити еваковрсну зелен, него само онакву, која захтева свеже ђубре. Таква је зелен: купус, салате, лободе, целер. першуп. краставци, дпње и лубеннце, бундеве и тикве. парадајз и паприка. Ако нпсмо ради да садимо те бпљке, онда је, ако је иначе тле у доброј сназп, довољно, ла се земља доста дубоко обради. Ротква, репа и лук не маре за свеже нађубрену земљу, алп захтевају врло дубоко усптњену земљу, коју смо по могућностп нађубрплп пређашње годпне. После овпх биљака могу се без ђубрења посејатп такве врсте зелени, које захтевају мало ђубрета, као што су вариво н шећерна регт. После добре обраде тла ђубрење ,је тајна успешног сејања зеленп. Но и при ђубрењу ваља назити на то, које се биљке могу ђубрити. За ђубрење можемб употребптп ппштевпну, које зготовпмо мп сами. Пишгевнну зготовљамо овако: Гдегод у куту у башти уконамо до пола у земљу једпо буре примерене величине. То буре напунимо до пола водом а уз то додамо шталског ђубрета и крављег ђубрета (трнња и житка балега). Можемо употребити п ђубре голубова н жпвине. Човечји екскременти врло се добро могу употребитп п на зготовљавање ишитевпне, но с-амо код оних бпљака, које захтевају много ђубрета, као што су на пример: купус, салата, краставци, целер. Ппштевина се може употребити само онда, ако је колико треба сазрела. узаврела. Незрела пиштевина пије згодна за ђубрење бнљака. Ко