Њива

380. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

фактор прпвреде у нашем народпогосподарсвом жпвоту. предлажем, да се осиује у свакој жупанији но један жупанијски воћни цеииљљак, у којем ће се узгајатн пскључиво оне врсте дотичног воћа, које су пропађепе као најпрпкладннје за узгој п садљу у котарпма, којн припадају под дотичпу жупанију. Стручњацп, који би руководилтт узгој воћака у наведеним жупанпјскпм воћппм цеппљљацима, пмали бп оспм узгоја пзабранпх врста одпосног воћа правптп п покусе са другим, новпм врстама дотпчног воћа, поучавати народ око узгоја, неге, прицепљивања непрпкладнпх врста. обнраља, употребе, наковаља и продаваља продуцпраиог воћа, једпом речи: напредипм п пстрајнпм радом настојатп, да у сваком погледу подигну н унапреде воћарство у жупанији, за коју су опредељенп. Никола Оаисћег је рекао: «Свако, којп настојп љубав за воћарство популарнзовати, служи домовиии п помаже бољку народа.»

Огледало светскога рата.

Зором дана трећега јуна јуначка војска наша — удружена са днчиом војском баварском — у ш л а ј е у П ш е м и с л. Овај славнп успех наш пренео је брзојав на муљевпти крили

по најудаљенијпм крајевпма Угарске: да обрадује све оне, којп верују у будућпост своје мпле отаџбнне! То је победа која је преиеразила Руспју, Француску, Енглеску н Италпју. Горда п снагом својом поносита Руспја не сме да прпзна овај пораз са којим је наша дпчна војска поразила Руспју. Тада, када је Русија приморала глађу уморену војску нашу да јој преда Пшемпсл, загрунула је уппг наших непријатеља: да је ето веЈ1 куцнуо самртпп час Немачкој и Аустро-Угарској и да опе тек што нпсу се срозале. Градовп наших непријатеља бплп су сјајно осветљенп; рускп цар ја радосно п победоиоспо улегао у Пшемисл ; почелп су у овај град. кога је савладала невоља, да сматра ју за почетак својој победи. А сада, када се огледало убојпо оружје; сада, када је удружено топништво наше монархпје п Немаца, могло да бије Пшемисл — р у с к а сиага је клоиула, ми смо је потуклп. Вест о поразу руске војоке врло је сневеселила цело иноземство. Русија је по владп својој одобрнла новинама да допосе таке чланке којп.ча се труде да утру пута скорашњем миру, а Француска п Енглеска, упрепашћеиа губптцима у људпма п у новцу, покреће све и све само да дигне неутралне државе против нас, ио ово — видећи руске поразе исмају воље да се прпкључе нашим непријатељима. Енглеска прпзнаје, од како је Италија заратила с нама, да ми пости-