Њива

390. страна.

ЊИВА

Х\ III год.

У погдеду хранења евпња треба да знамо, да репа и кромцпр садржавају у с-ебп врло мало белаичевпне. У зриима пшенпце, ражн, јечма птд. имаде доста од те хранљпве материје. али то зрпо данас потребујемо за друге цељн. У мекпњама п у свему што у млпну отпада имаде доста беланчевнне, но то бп врло скупа храна била. Врло много белаичевпне и.маде у клијалој млатн, у оеушеној кукуружњој помији, у осушеној пивској компни, у сваковрсне зејтни-погаче. Ако од тпх можемо да набавпмо., овда нам је на тај начин могуће беланчевпну надокпадптп. После бербе грожђа можемо п комину употребити, јер и у њој је много белапчевине. Као врло хранљиву н у ногледу беланчевппе богату храну ваља нам овде споменути брашно од крви и од меса. Та брашна помешајмо са шећером и то узмимо десетнну тежине шећера. Шећер за храну можемо иоручптн путем жупанпјског пољопрпвредног надзорииштва па основн свсдорбе општннског поглаварства. Најмање шест метарских центн се могу поручити. Ако коме мање треба пли жеди себи само на пробу набавптп, тај нека у друштву са другима поручи горњу множину. По џаку се, по центи две круне плаћају. али свакоме је дозвољено да своје џакове пошаље. Трошкове. око шиљања купац плаћа, творипца само до жељезнице шаље бадава: две творнице продају такав шећер за храну. Једна је у Диосегу а друга у Нађсомбату.

Комадање кроминра. Данас у овп.ч врло тешкпм прплпкама. када је свако семе врло скупо и када нам ваља добар део местичавих јесењих усева преоравати, треба нам много семена те ваља да, га штедимо. Кромппр се сеје обично са целнм груменом само мале газде секу грумен на мање комаде. Зпа се : да на једном грумену кромпнра имаде више ока ко.ја терају, те пз свакога такога буднога ока одрасте по једно стабло. (' тога препоручујемо ратарима да нре сетве расеку сваки грумен кромппра, мањп на два а већи на трпчетирн ко.мада те да онда с.еју ово комађе. Тиме ће уштедити много семена ато је дапас врло важна ствар.

Самлевање н продаја брашна. По повијој наредби владиној онн млпнови који мељувнше врстабрапша -— мељу жито пошто су му одузелп једнолнке мекиње п отпатке на87%‘ Од овога слободпо је само трп врсте брашна зготовити. Наиме: 1. фииога брашпа за тесто (плп место овога гриса), 2. брашна за кување. 3. једну врсту хлебнога брашна. Брашно за тпмарење (прекрупу) није слободно млети. Ако млпи нронзводп само једну врсту брашна, дужан је самлети жито на 90%. Мешагто брашно слободно је само тако продавати, да се впдг да је брашно мешаио н у којем размеру. Млппови могу само тако примптн од помељара жита или ражи да пм мељу, ако номељар у исто време донесе са собом исто толико јечма пли кукуруза пли уједпо 2 врсте хране да му се ме.ље.