Њива

394. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

обилној мери у Европу и од ље страдати. Пегави тш|)ус појављује се на разне начине, но обпчно са јаком главобољом п хуљавицом. Након становитог времена иаступају јаки боловп у врату, у леђпма и мишпцама уопће. Након пет пли шест дана, дођу црвене пеге по телу, најобичније по трбуху, које се онда даље шире. Те пеге, које су испрва малене, брзо се прошпре п попримају тамно-црвену шару. Друга седмица болести је најопасннја за болесника, онда болесник виси о танкој питн између живота п смрти. Обузме га несаница, трзавина, јака огујиса, не може ла нађе мира нп покоја ни за сами час. Тад наступа срчаиа слабост, болесников је језик онор н сух, обнчно изасут црванпм пегама. И куцаље срца ослаби. Ако болесник превали сретно другу седмицу боловања, опасност постаје све мања и мања. Као први видљнви знак опорављања је дубок сан, којп обузме болеснпка, баш ради тога што сама природа пште окрепе у сну. Знакови рекопвалесценије наступају убрзо, те се болесник брзо опорави. Како пастаје узрок те болестн нпје још доволшо познато, алн се пначе зна да ју пренаша једап зарезник т. зв. «гризица» (мољац). Тај зарезник последује у себи клицу те болести, онда ,је убодом уштрца у човечју крв, која се тако окужи. Познатн специјалиста у тој болести др. Николе, доказао је, да се та болест појави истом након четрнаест дана

накоп убода. Кад с-е зараза већ уврежила у телу, онда проузрокује у крви епециални један отров. који се назпва «токеин». У нашем телу. као п код осталих пнфективнпх болести. наетаје реакција и тад се појавп протуотров тој болестп, који унпштава деловање токсина. Ако тај протуотров превлада у крви, онда човек оздравп. Да се очувамо те страшне болестн, најбољи је лек п презерватпвио средство чистоћа у храни и оделу. Дакле препоручује се свима онима 1 , који хоће да се очувају од обнчног и пегавог тифуса, да се строго држе свпх хигнјепекмх правила. да чешће перу тело п одело, да се уклањају дотицају заражених болесника. да уопће жнве солпдно п разборито. «С. Л.*

Огледало светснога рата. Руски пзвештајп почпљу да буду искрени. До сада су увек тајплп своје губптке, али сада су у Русији постали малодушни, забрииутп ; ночињу да обеђују и сумњаче а све са овога наглога иовлачења руске војске. Почињу људи да долазе к себи и да увиђају ; да је бнло крајње лакоумље иочињати рат са Немачком и са Аустро-Угарском. По новинама руским, енглеским и француским, почињу да се појављују