Њива

Број 31. 1. августа (19. јула) 1915. XVIII. год. Претплата је: В круне на целу годину. ј Уредништво и наклада «Њиве» је: Мзлазп сваке недеље. ВаДаревЈ;, Еауе1ет-и1с/а 4. И.члазп и на мађарском, словачком, рушњачком, румунском и немачком језнку.

Помозимо једни другима! Жањемо у велико. Звони и јечи челична коса по благословеној њиви нашој, за њоме полеже откос жут као смиље, као жежено злато. Свактт таки откос п заиста злата вреди. Вредна женскадија, жене и девојке, дечаци и момчад, па чак још и сирови старци обарају храну, руковедају откосе, вежу снопове, слажу пх у крстине па увозе жито на гумпа да их сложе у камаре, па носле да их врше. Стало нас је много труда и зноја док смо прихватили све опо што нам је Божја милост дала те смо дошли до добре жетве, коју сада, док су ттам људи јотп на бојнштима. мн морамо, ма и са овом ситнијом сиагом, као свој ужитак себи и својима да обезбедимо. Повнато нам је, да је иаша државна

Влада учинпла све што је нужио да се уредно н олакше обави сав рад око овогодишње жетве. Да се иосао бржс и лакшс изради, пуштен је један део војника кућама на допуст; многима је помогнуто са заробљепицима. са јавиим, опћим радом; дозвољено је и војпицпма, који стражаре по жељезннчким пругама, да раде по облнжњим њивама; допуштепа је и возидба са војничком припрегом; нспражњене су птупе и коморе да газде узмогну сместити у њих храну; пуштенп су на допуст земљорадиичке машинисте и ложачи све док траје вршидба. Једном речи: вође наше државе побринуле су се својски да се упаточ несташици раденика ипакуредно обаве сви послови око косидбе, возидбе и врншдбе. Унаточ свему томе пише ми А. II. из села Ђ ... ово: <гЈа сам стар 71