Њива

482. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

годину; ударио мс је ветар у деспу руку и ие могу ништа да радим. Имам трн сина у катане на пемам сад никога а пмам 120 јутара земље, хоће све да пропадне, па бпх вас молпо да мп помогпете; ја сам један павор човек; стар сам, болестан са.м птд.» Истиип за вољу признаћу да сам до сада добпо само ову једну тужбу овога старога п болеснога човока. Ма да знам да ће се овај стари човек помоћи и без мене — нпак ћу овим иоводом да кажем коју нашим ратарима ма и иоиовио оно, што сам до сада више пута говорио. Штета је за свако оио зрно што се данас пз зрела класа искруни и пропадне а радп тога, нгто нема оних који би га пожњелп. Овоме старцу ваља брзо помоћи. Док разне власти извиде и реше његову молбу са ко.јом моли да му бар једнога сина пусте из војске кући — дотле ће жетва всћ и проћи, а његова летина може да проиадне, јер нема, јадиик, иикога ко ће да му је уради. Ту ваља помоћи један другоме н то са мобом! Ви који сте старчеви сељани, суседи, познаници, ваља да се сложите па да старцу притечете у иомоћ. Човек треба прво да уради себи, јер је преча кошуља од гуњца, али човек који има срца, тај ће знати шта је невоља, старост и болест, па ће откинутп себи времена да помогне евоме, особито сада, када су му крила, сва три сина његова, па бојишту. Не чекајмо увек само све од државне владс да иам она помогне;

помозимо самп себи, својом рођеном снагом а снага је та у слози пашој. Знадосмо до сада и стари и младн и жене, девојке па и деца сложпо да радимо место људи кад је ваљало оно иролетос орати, сејатп па после п копати — па радимо п сада вољио и сложно по нашем старом обпчају са — мобом. Не дајмо да болесии старцп уздншу као овај кога помепуемо.

Новије владине наредбе. Прошле педеље пздала је државпа Влада некоје иовпје иаредбо, са којима ћемо овде да упознамо своје читаоце. Нај ам нина, конвенциј а, газдипских чељади. Јавили смо још лане да је државна Влада ради пггедње житарица наредила била, да се оној газдинској чељади, која по погодби има да прима своју пајампину у житу, ражп, издаје њезина конвенција само са две трећппе у зрну, а за оиу трећу троћину дужап је газда њихов да изда у истој мери јечма и кукуруза, а разлпку да подмири у новцу по званично утврђеиој цени неиздате робе. То је било тако лане. Сада пак, кад омо — Богу хвала! — дошли до добре жетве, пожурила се Влада, да у хатар сиротиње преиначи ту своју лањску иаредбу. Дакле нека сада прими свако к знању, да је Влада дозволила: да од јако ваља чељадету издатп ње-