Њива

ЊИВА

711. страна.

XVIII. го д. Немојмо продавати краче! Примећујемо, да се цена свињетине страховито диже. Није реткост, да наше газде добпвају н по 400—500 круна за своје мршаве крмаче. Многп олакоме и продају своје свпње, а не мисле дошге ћемо дотератп, ако у државп нестатге евиња. А ово ће зло у првом реду осетитп баш наш малп газда. Шта ће бнти са нашим радеппком, ако му нестане сланине? Ако наше газде за времена не престану са распродајомзалихесвиња, доживетп ће тешке дане. Само у оним државама нико не трни оскудпцу у месу. у ко,јпма пма довољно свпња, а онде где нема свпња, народ трпи велику оскуднцу у месу. Пример је за ово наш савезник Немачка. онде је било. а. п сада има доста евиња, па је услед веће нотрошње свињског меса више и говедине. Разуме се, да је збогтога говедпна јефтинија. Немцп имају опу врсту свиња, која се брзо расплођава, Крмаче немачке пасмпне се по двареда годишње прасе. Сваки пут опрасе по 7—12 нрасица. Узмемо ли, да у Немачкој има само један милијон крмача, а има и вишс, онда ,јо годишњи прпраст 15—16 милијона свиња. У Немачкој, где нма преко 60 милијона становнпка, долази прсма томе на сваку главу једна четвртина свинчета. Код нас не пада свега толико меса на једну особу. Код нас су прилике неповолшпје. Наша се пасмина спорије расплођава. Манголица се једаред годишње праси и не опраси више од 4—5 комада, који достигну 40—50 кила. Када ,би

смо мп имали милпјон крмача, а толико данас немамо, не бн смо пмали годишње прпраста 14—16 мплијона свпња, него само 4 до 5 милијона. Пошто се овн споро развпјају, то ће толико вредети, колико вреди 2 V* милијона немачких свпња, Док бп код пас. којп имамо у држави 20 милијона становника, на главу долазила по једна петина свинчета, дотле код Немаца, којпх пма нреко 60 мплпјона, долази па главу једна четвртина евинчета, Шта нас учп овај пример ? Да треба ггеговати пасмину која се брзо расплођава, јер од тога завпсп, да лп ће држава трпети оскудицу у месу или нс. Препоручујемо н овом прплпком пасмину као што је јоркпшрска п лпнколнширска. Крајње је време, да се наш газда реши, да се озбпљно бавп са овпм врстама свиња.

Замена за бордовско впно. Немачка, која је у мнрно доба трошила много бордовскога вина, што је услед рата престало, а не мисли ни након рата исто виио трошити,. одлучила је, у замену за бордовско куповати истарско и далматинско внио. Немачки конзулат у Трсту упозорава на то, да су за замепу бордовскога внна иарочито згодна далматинска випа, која су се пређашњих година у великој мери изважала у Француску за произвађање «борловских» вина, одакле су за скупе новце под тим именом разашиљана у свет.