Њива

ЊЖВА

XVIII. год.

810. страна.

ловчићу, док врућппе трају, пред еобом свеже воде. Када свпње ранимо нскључпво са прекрупом. онда је добро прекрупу увече опаритп и оставптп је преко ноћи на топлом месту. Прекрупу. коју у вече дајемо, ваља ујутру опарпти. Маст се не сме топпти на жестокој ватрп, јер ће пам подрнети. Када се чварци сасвим скупе п када је из њих изашла и последња каи мастп, онда је стигао трепутак, да се престане са топљењем. После масти највише вреди шунка, Шупка је из добре саламуре и у нролећу кусна п свежа. Са мало труда и пажње можемо направити шунку, која ће битп сасвим слпчна са прашком. То се ради овако: На предње и стражње шунке мећемо 40—44 кашика соли, једну кашнку салитре, 50 зрна бибера п 15—20 зрна смреке. Све ово, још док иисмо шунке исекли, мећемо у тепсију и погрејемо. На шунцп оставимо тек толико сланине. колико је потребно да месо буде покривено и целу шунку намажемо са врућим, псецкашш луком. На четпри шунке је доста један велики лукац. Када смо ово свршпли, скииемо са ватре тепсију и са соли и зачннпма прелијемо и намажемо шунку. То траје дуже време, јер шунка мора у себе уппти сву со. Када смо то урадили, метпемо шунку у једно мало коританце или чинију заједно са свим зачппима из тепсије и покријемо је са марамицом и оставнмо јс по дана на топлом месту. После тога је мећемо у шафољ и

добро је ирелијемо са ладном водом. Трећп дан треба пробатп саламуру, да ли је довољно слана. У тој саламури треба шунку држатп три недеље дана п сваки дан је превртати. Иза тога је времена ваља извадигп н у оџак вешатп. При прављењу кобасица нема нарочнтпх правила. свако их правн према свом укусу. Главно је, да се п прп том послу много пази на што већу чистоту.

Превишње одликовање. Њег. Велнчанство краљ благоволио је одлнковатп поглавнцу геиералнога штаба барона Франца Конрада Хецендорфа. генералобрштера, великом звездом • Црвенога Крста» са ратнпм украсом. Звона за ратне потребе. Новине јављају, да је калочка рнмокато.чичка арцибпскупија понудпла 458 звона разне величипе за ратне це.ги. — Познато нам је, да су све православне црквене онћине српске карчовачке мптронолпје, на позив својпх еппскона дпјецезана, такођер понудиле звона своја за ратне цели, нридржав свака себи само по једно звоно ради свога црквенога оброда. Нов свеучилишнп професор. Брат блаженога патријарха Лукијана, др. Мплош Богдановпћ, нрви аспстенат породилачке клпнпке кр. универзитета будапештанскога, именован је унпверзптетским посебним професором и држао је у прошлу субогу на уннверзи, пред медецпнским двканом, професорима и многим слушаоцима своје прво предавање о предмету: «Данашње стано-