Њива

Број 52. 26. (13.) децембра 1915. XVIII. год. Претплата је: 3 круне на целу годпну. Уреднигатво и наклада «Шпве» је: Излази сваке недеље. ВиНарез!, Е{гуе1ет-и1С2а 4 .

Издазн и на мађарском. словачком. рушњачком, румунском и немачком језику.

Ратна сирочад. Говорили смо не једном но више пуга како се јуначки бори наш војник по свима ратиштима, То признају вође, то величају другови. о томе говоре с днвлењем и сами наши непријатељи. Наш војник бори се. гине славно за своју милу отаџбину. Ма да смо то много пута топло и захвално помињали. не можемо ипак нашем војнику инкад бити довољно захвални на то.ме. Када се тај наш славшт јунак бори за све нас који смо овде на дому и сгану, те када томе јунаку куцне последњи час живота — верујте, да му није толико жао млада му живота његова, колико га мори брига: шта ли ће бити са његовом породицом. коју оставља након себе на дому своме.

Прмродно је, да је у души онога умирућег војника највећи бол, којн оставља након себе ситну дечицу. нејаку и незбринуту сирочад. Жалосно је то, када човек губи своју домају, када му се рушп оно топло гнездо, које је он свио са добрим другом својим, да га оно греје и загрева. Свакоме је то гнездо, ма како било оно малено и скромно, мило и драго, јер се он од борбе у животу своме ту слатко одмарао. у њему је црпео себи нове снаге. Сад то гнездо остаје и хладно п пусто, јер нестаје бранитеља и хранитеља малих тичади у томе гнезду — нестаје сиротицама милога родитеља њиховога, Држава не напушта ни своје обичне грађане — још мање ће напустити своје јуначке бранитеље. Држава обучава немоћне војнике, инвалиде, разним занагпма; даје новога вида