Њива

XVIII. год.

ЊИВА

827. страна.

ЗАБАВА. Скупоцено турско дрво. На садашњем турско-руском ратишту најбоље успева буково дрво, које ради своје реткости стоји десет пута толико, колико Махагони. Кушали су га пресадпти у Јужној и Западној Европи, али сви покуси нису имали повољна резултата; дрво је овде било такше него од стабла, које је узрасло у брдима Турске и Перзије, јужно од Црног Мора и Каспијеког Лезера. То буково стабло израсте ретко више од 9 метара, а има промер од 30 центиметара. Секу се обично стабла, која су ретко кад дужа од 2 метра, већина их је дуга 1 до 1 V* метар, а имају на дебелом крају промер од 15 цм. и облик силне тољаге. Дрво је жуто и из њега се праве столарска мерила. Боја му се оачува. Творнпце налона доста га узимају. Дрво врло полако расте, па ее чисто не примећују на њему годишњи колути. Тежина је дрвета врло разллчна. .Једно је нешто теже од јаворова, а друго опет одмах потоне у води. Тврдоћа му је велика, али није као у ебеновине. Данас је то дрво већ тако ретко, да се стабла ископају из земље и корен се упогребљује. Руски заробљепици на хрватском земаљском добру у Божјаковини. Већ пре неколико месеци допремљени су на земаљско добро у Божјаковини руски заробљеници. У свему допремљено је стотину људи, да онде надоместе одеутне домаће раденике. Ови еу заробљеници доста стасити и јаки л.уди, понајвише сељачкога сталежа, иначе мирољубиви и доброћудни. За рад су сместа употребљени, јер су се од ратничких напора доста опоравили у 8аробљеничким таборима. Они ву се врло добро снашли у својој судбини, те су посве задовољни. Станују заједнички, као што нм је и јело заједничко; два пута на дан чај, прави руски, само са шећером без сваке друге примесе ; затим добивају меса и говеђу чорбу, а једу особито много хлеба н варива.

Самог хлеба поједу на дан 100 килограма, отпадају дакле готово две киле на особу. За чудо не једу они неких нашпх јела, као на пример: зеленог пасуља у маунама п неких другпх варива, док насупрот траже и једу врло много кромпира, који пм је најмилија и главна храна. Дошли су у најзгоднпје време за кошњу житарпца, које се нису моглп пожети стројевима, јер су од ветра п кише биле поваљене. Косу додуше не познају, алп су јој се ^рзо приучили. Раде марљиво и добро, а за свој рад добпвају прпмерену новчану награду од 30 филпра дневно. Ако се узме у обзир врло добра и обилата оискрба, онда су за свој рад врло добро плаћени. Када су свршили кошњу житарпца, били су послани дал.е на кошњу сена по ливадама, које оу удаљеније од добра. Одговорнп уредник: ЧИКА-СТЕВА. Иедаје: Ргапк1т-Таг8и1а1, ВидаревЦ IV., ЕЈгуе 1 ет-и 1 са 4. 82.

ааааааа огласи ААААААфффффф ХХХХХХ ж ааАААА АААААА ААА ААА АААААА »ТТ?Т???Т?ТТ??ТТтТтТТ?Т???Т??Т?

ФЕЛЕРОВЕ РЕБАРБАРА ЕЛЗИ ПНЛУЛЕ

јачају стоман. нзазивају благ пролив и одстрањују запти веност. (') пакетића стаје Франко 6 К 40 ф. код лекарника РЕИЕВ V,

*Ж\ ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ^ З г НАКЛАДИ «ЊИВЕ» ВТЈБАРЕ8Т, IV. КЕВ., ЈЗР ЕСУЕТЕМ-1ЈТС2А 4. 82.