Њива

820 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Новије владине наредбе. Треба пријавити кукуруз. Министар пољопрпвреде је наредио у пнтересу тачнога поппса залихе кукуруза и ради употребе исте на јавне цели, да свако до 26. децембра о. г. пријавп своме Опћинском Поглаварству колико му је било 20. дец. залихе кукуруза. Ко то не учпни, биће кажњеп п кукуруз му узапћен. Ову пријаву кукуруза ваља учпннти и онда, [ако је кукуруз већ и узет за јавне целн. па и онда, ако власник кукуруза није га пропзвео. него га ,је купио плп добио. Опомпњемо власнике кукуруза на ово: ако је власт кукуруз реквприсала (узела за јавне целп), онда власнпк нема права да располаже са залихом, него се мора брпнути да се она не поквари и да остане добра за људску храну. Ако пак кукуруз иије реквирисан, онда се свака промена. која настане у кукурузу, мора концем сваког месеца пријавџти Опћинском Поглаварству, иначе ову нереквприсану залиху може власннк употребити за своју домаћу и газдинску употребу. Нереквирисани кукуруз слободно је и продати, али само ономе, који је овлашћен за куповање. Продани износ треба такођер пријавити. Ко прегазп ову наредбу биће кажњен глобом од 600 круна и са затвором до 2 месеца. 0 л ај, Влада је наредила, да свако мора Опћпнском Поглаварству пријавити до 28. дец. о. г. сваковрени олај од

ланеног, репичиног, кудељног. купусног и репиног семена, кога је имао 24. децембра, ма он тај олај и не био пропзвео. Ко то не учини. бпће кажњен. Друштво Ратнпх Производа има права да ово семење за олај може купити од 15. децембра до 10. јануара 1916. Иза тога дана све залихе припадају Држави, која ће их, почев са 11. јануаром 1916.. плаћати са 4 круне мање, по што им је званпчна цена. Нова наредба за мељаву. По новој наредби не сме се пшеница 75 кила тешка млети са 78. него се мора млети са 82 ироцента. Из овога могу млпнови и воденице правити само три врсте брашна: финога нулера за тесто и то 14 процената од мељаве; брашна за кухање. које одговара брашпу нумера 2. и то не више, него једну петину мељаве. Биће напокон једна врста брашна, која одговара староме брашну нумера 5. Овом иаредбом доћиће много више хлебнога брашна у промет, јер ће се од јако из једне метерценте ггшенице самлети, не као до јако 38, него 48 кила хлебнога брашна. Забрањено је млетп брашно за крму. Једну врсту брашна («флахмел») могу млети само они млинови, суваче п воденице, које мељу за најам или за ушур странкама њпхову домаћу потребу и не мељу тога брашна ни за продају ни за трговину. Од ражи, тешкој 70 килограма, ваља млети 85 процената једноврснога брашна.