Њива

. год.

ЊИВА

61 . странп.

цале у разним правцима по неутрвенлм горским путељцима. Ко се стане приблгокаватп Новомпазару са севера, пролазп пзмећу кршевптога гребења долпном Рашке, по некој калдрми, која има своју хисторију. Муслпманп Санџака, од годпне 1913. српски поданпцп п робовп сазидалп су ову цесту гладујући, смрзавајући се и кулучећп. Пре године 1913. пролазила је државна граница пспред Новогпазара ; варошица Рашка прппадала је Србији још за владања Мплана Обреновпћа, док је сам Новтшазар сиадао под Турску. Није бпо дакле аустро-угарски, како многп мпсле, јер су слушалп о нагапм гарнизонама у Санџаку. Додуше, ми смо од годпне 1878. до 1908.* увек ималп неколпко батаљуна, који су напоредо с турскпм баталџгнима седили у Санџаку новомиазарском, али само у северном делу његовом, као у Плевљу. Алп у самом граду Новомпазару нпсмо бплп. Врло немиран крај . . . Србп су чували своју гранпцу кордуном. II увек је долазило до крвавих окршаја. Арнаути су врло радо продирали *баш овде у Миланову Србију, да се накраду стопе. Много година заповедао је овде кордуном српскп оружнички капетан Алекса Богосавл.евић, познат под именом Леша, те је написао и занимљиву књигу о гверилском бојевању с днвљим »комшијама«. По гробењу, на северу од града Новогпазара, коче се још п данас куле н карауле пекадашњег српеког кордуна. Дрвеће по стрмпнама испосецано поради слободног изгледа, а за кратко време мира под срнеким господством још није могло нарасти. Носејано је мало жпта, мало кукуруза, а све друго је необрађено. И то мало ораница опажа се само на уској котлинп Рашке, где је сама река нанела муља п земље. Пут се вијуга уз реку, долазећи из Србије, дакле из државе, која бар хоће да буде задојена западном културом — п одједанпут на пстом путу отвара ми се поглед у Орпент ... ' | Новипазар лежи у котлини. Град са деветнаест мошеја — мета мог дугог и тешког путовања. Готово бпх закликтао од радостп! Већ оно, што сам еусретао путем, бнли су д>уди пеког ловог света: витке појаве са

белнм фееовнма плп црвеним турбанпма, са шпроким кожнпм ћемерима око паса и белим дпмлијама обрубл>енпм црнпм рубовпма — Арнаутп плп Турци, којима се шалваре (хлаће) надпмљу у стотинп бора. Као свагде на Орпенту, наилазиш на путу свакп час на чесме (пзворе) и студенце. Нутнпцп овде застају, перу главе, руке и ноге, падају на колаиа с лицем прама пстоку и моле се Алаху . . . На брежуљцпма унаоколо још су се јучер и прекјучер хватале у коштац немачке сатппје са српскпм залазнпцама. Нпје то бпло ништа знаменпто; Србпма иије ни било до озбиљног опирања, хтсли су само да отпреме своју артиљерпју, а Немпп пх нису пушталп на миру, него -су их потискпвалп. Србп су п тако бплп већ иобацали своје стрељиво у Рашку. У води п на једној мочварној ливадп разабрао сам внше од 500 гранатнпх патрона, око хил.аду шрапнелских п толику множину пушчаних, какове још никад у животу нпсам видио набацане на јелну хриу. Пушке леже разбацане свагде уз обалу. — Један немачкп цоручник са четири лака коњанпка навалио је на јсдно село, које су Србп бранилп, па отео седамдесет товара .и заробпо стотридесет Срба. На ипак и у овим лаким окршајима било је рањсника, којима је судба бша врло немилосрдна. Многи су бстали иа кршевима и у грмљу без хране и пића. док није на њих набасао санитетски пас и лајањем дозвао помоћ. Па п онда је јадни рањеннк смрзавајући се од зиме, морао чекати по читаву ноћ, док није приспела носиљка. Ко је читао потресну Гаршинову прпповост «Три дана», у којој се Описују патње овшсовог рањеника'.’ Јучер после подне унишао је немачки генерал са својпм стожером у Новипазар; пут га је водпо најлре кроз ускп сокачнћ српскога предграћа. Чуло се само топотање коњских копата на гломазној калдрмп ипачо нп гласка. И врата на кућама, п решетко па "ћрозорима биле су затворене. Све су то јоднокатне камеипце с. високом оградом око дворшпта. Онда долазн дугп турски «базар» с дрвепим ступовљем на левој и десној страни удице. Изнутра вире маленп дућанчнћи тргонаца и занатлија. Седиле су,