Њива

г.‘2. отрана.

ЊИВА

XIX. год

Спорзонов плуг за во.јннчке ипвалиде.

чучале или стајале брадате подобе покрај керавице на огњишту, лено и сањиво погледале на коњанике, као да се све то њих ништа не тпче . . . На ћуприји (мосту) стоји неколико Арнаута; али се ни они не мичу. На левој страни од ћуприје мален трг, а у средпни некадашњи турски конак. Огромно здање на два боја, а у њему читав метеж од собица л дрвених басамака (степеница). Пз конака пзненада испадну иред генерала заступннцп турске опћине — нет мужева с Хамид-агом Чилирџићем, начелником на челу, који је уједно изрекао и поздравну беседу. Његове речи преводио је опћински ппсар и један хрватски заставник. Генерал је пријазно саслушао поздрав у име удружених владара н обећао чувати живот, својину п обичаје становнпка.

Сада је требало погледати Муслимане ! Дотрчало пх је на стотине, па поклицима «Живио!» није било краја ни конца. Генерал сјаше са својега вранца, Хамид-ага похрлп и нољуби га у јуначко лице, док је народ окупио вранца и стао љубити на њему стремење и седло . . . На вечер, кад је стожер поседао за вечеру у једној дрвеној ооби конака, доће опет једна поворка Турака, те донесе са собом читав свадбени низ од самих народних јела: најпре пун коситрени послужавник хладие пите с мосом, која није била на одмет, а онда печених ћурана, пилића, гусака с кашом од грашка п с ваљушкама, а на кониу опет једну «шећерли-пату». Сдучајно је био баш генералов роћендан.. . Офицпрска залиха нзнела је сву своју залиху шампањца,